Ana Simić, poznata glumica i ćerka legendarne Milene Dravić, danas, u 60. godini života, izgleda mladoliko, gotovo kao da nije prošlo ni desetak godina od kada je bila na vrhuncu svoje glumačke karijere.
- Njena priča iz sveta filma i teatra nosi veliku emotivnu dubinu, jer je Ana, uprkos sjajnim početnicima, odlučila da se povuče iz fokusa javnosti. Ova odluka je često izazivala radoznalost, jer je njeno ime bilo sinonim za mladu, talentovanu glumicu, a istovremeno je bila vrlo izbirljiva kada je u pitanju izbor projekata. Iako je imala priliku da nastavi filmsku karijeru, ona je postavila visoke standarde i izabrala da se posveti pozorištu.
Njena glumačka karijera započela je velikim usponom kada je postala deo filma “Nije lako sa muškarcima”, u kojem je tumačila ulogu ćerke Milene Dravić, jedne od najvećih jugoslovenskih glumica. Iako su joj mnogi predviđali blistavu karijeru, Ana se povukla iz svetla reflektora, jer nije želela da pristaje na projekte koji nisu ispunjavali njene visoke kriterijume. Sam film koji ju je proslavio bio je svojevrsna slučajnost.
- Kako je sama rekla u intervjuima, prvi put je radila na filmu potpuno nenamerno. Prvobitno je bila angažovana za malu epizodu u filmu „Tesna koža“, a zatim je iznenada dobila šansu da postane deo „Nije lako sa muškarcima“, što je bio veliki preokret u njenoj glumačkoj karijeri.
Zanimljivo je da je redatelj Miša Vukobratović, koji je radio na ovom filmu, organizovao audiciju koja je obeležila njen početak. U tom filmu su i druge poznate glumice poput Branke Katić i Dubravke Mijatović odigrale svoje prve značajne uloge. Ana je, tada sa svega 18 godina, bila samo drugi put na Fakultetu dramskih umetnosti, ali njeno umeće nije prošlo nezapaženo. Njeno obrazovanje na akademiji imalo je svoje izazove, jer je profesori nisu podržavali u nastojanjima da se bavi glumom dok nije završila školu.
- Međutim, Ana nije želela da pristane na kompromise. Često je odbijala ponude za filmove koji nisu bili na nivou onoga što je smatrala svojim standardima. Na pitanje zašto je odbijala sedam filmskih ponuda, Ana je objasnila: „Težila sam da svaki naredni projekat bude na nivou filma ‘Nije lako sa muškarcima’, pa sam odbijala mnoge projekte koji nisu odgovarali mom ukusu i kriterijumima”. Na kraju, Ana Simić je, iako se povukla iz filmske industrije, nastavila da bude aktivna u umetnosti. Posvetila se Pozorištu na Terazijama, gde je uverljivo i verno igrala ulogu koja je za nju bila istinska strast. Na sceni se zadržala, a ljubav prema pozorištu nije prestajala.
Njena karijera, iako daleko od stalnog medijskog praćenja, predstavlja jednu od najinspirativnijih priča u jugoslovenskoj filmskoj industriji. Ana je svojoj publici ostavila snažan utisak, kako svojim glumačkim talentom, tako i svojim životnim izborima koji su u suprotnosti sa tadašnjim svetom popularne kulture
