Drago Petrović iz Paraćina, običan majstor koji je vredno radio u radionici, nikada nije zamišljao da će se njegov život okrenuti naglavačke. On i njegova supruga Marija živeli su skromno, bez previše ambicija, ali s ljubavlju i verom u svoju porodicu.
- Godinama su pokušavali da dobiju dete, pa su se naposletku radovali dolasku sina Luke. Verovao je da je Luka plod njihove ljubavi i zajedničke borbe, ali istina koja je kasnije isplivala bila je toliko šokantna da je Drago, kao i mnogi drugi, bio potpuno nespreman na to. Čitav Paraćin bio je u šoku kada je saznao da je Drago odgajao sinove tuđe, dok je zapravo njegov biološki brat Zoran bio otac deteta. Ta istina, koja je izašla na svetlo tokom slavske večeri, uzdrmala je celo domaćinstvo i zauvek promenila njihov život.
Početak braka Draga i Marije bio je kao u bajci. Drago, tiha i vredna osoba, i Marija, otvorena i energična, činili su savršen par. Kroz godine braka, iako su imali finansijske teškoće, njihova ljubav i želja za stvaranjem porodice nisu se smanjivali.
- Dugo su pokušavali da dobiju dete, a kad je Marija naposletku ostala trudna, Drago je verovao da je njegov san o srećnoj porodici napokon postao stvarnost. Rođenje Luke bilo je trenutak koji je promenio sve. Drago je, s potpunom predanošću, prihvatio očeve obaveze – od noćnog ustajanja, do vođenja deteta na treninge i školu, sve je bilo podređeno njegovom sinčiću. Za sve u okolini, Luka je bio Dragin sin, iako je Drago duboko u sebi osećao tišu sumnju.
Mnogi ljudi su primetili da Luka nije ličio na ostatak porodice. Nije imao sličnosti sa Drago i njegovom rodbinom, ali Drago je te misli potiskivao, govoreći sebi da genetika može biti čudna, da se dešava da deca ne liče na svoje roditelje. Međutim, duboko u njegovom srcu postojala je nesvesna sumnja, koja nikada nije bila izgovorena naglas, jer nije želeo da opterećuje brak sa pitanjima koja nisu imala osnova. Verovao je Mariji, koja mu je bila oslonac, pa nisu ni pomislili da bi nešto moglo biti pogrešno.
- Međutim, dan koji je sve promenio došao je iznenada. Tokom njihove krsne slave, dok su se okupljali rodbina i prijatelji, sve se promenilo. Marija i Dragin brat Zoran ušli su u raspravu, koja je, iako naizgled beznačajna, izrodila rečenicu koja je šokirala sve prisutne: „Nemoj ti meni da pričaš o porodici! Znaš ti jako dobro čije je to dete što ti odgajaš!“ Ove reči, izgovorene u trenutku pijanstva, sve su promenile. Drago je bio šokiran i zatečen, ali je Marija pokušala da umanji situaciju, govoreći da Zoran lupa gluposti. Međutim, rečenica je već odjeknula u njegovom umu, i Drago je postao nesiguran u sve što je znao.
- Početak sumnje bio je tek početak njegovog potresnog emocionalnog putovanja. Danima je bio nesan, a misli su mu stalno bile okupirane tim jednim pitanjem. Gledao je sina Luky drugačije, pokušavajući da shvati da li su svi gestovi, svi pogledi koje je do sada smatrao prirodnim, zaista takvi. Iako nije sumnjao u ljubav prema svom sinu, ta sumnja u biološko poreklo počela je da ga proždire iznutra. Poželeo je da sve bude greška, pijana glupost koju je Zoran izgovorio u afektu. Nije želeo da se sukobi s Marijom, nije želeo da izgovori sumnju naglas, ali je znao da mora saznati istinu.
Drago je odlučio da ne pokreće nikakve drame, već da potajno uradi DNK test, kako bi se uverio da ništa nije pogrešno. I kada su rezultati stigli, oni su bili jasan dokaz – Drago nije bio biološki otac Luke. Da bi stvari postale još komplikovanije, Drago je odlučio da proveri i biološkog oca, pa je uz pomoć Zoranovog uzorka dobio još jedno nemilosrdno otkriće: Luka je zapravo Zoranov sin. Ovaj trenutak je bio ključan, jer je istina, iako bila brutalna, istovremeno bila i duboko razorna. Drago je bio pogođen, ne besom, već dubokom prazninom. Osećao se izdan od strane najbližih ljudi – od svoje žene, ali i od svog brata. Iako su Marija i Zoran negirali svoju odgovornost, istina je bila tu i nije mogla biti izbrisana.
- Kada je saznao istinu, Drago nije mogao da ostavi Luku. Iako je njegova veza sa Marijom bila zauvek prekinuta, a brak završen, Drago nije mogao da napusti sina kojeg je voleo i odgajao kao svoje dete. I dalje ga je vodio na treninge, pomagao oko škole, bio uz njega u svim životnim trenucima. Jer, kako je Drago rekao, Luka nije bio kriv – on je bio njegov sin, on ga je odgajao, i niko mu nije mogao oduzeti tih dvanaest godina ljubavi i posvećenosti.
Na kraju, Luka je saznao istinu, bio je zbunjen i slomljen, ali je, uprkos svemu, izabrao da zadrži Draga kao svog oca. “Nikoga sem tebe neću zvati tata”, rekao je. I u tom trenutku, sva bol i sumnje koje su Drago mučile dobile su svoje značenje. Drago danas živi mirnije, bez potrebe da se vraća na prošlost. On ne traži sažaljenje, niti pravdu. Kako je sam rekao u razgovoru za “Blic”, “Izdali su me najbliži. Ali nisam ja izgubio dete – izgubili su oni mene”
