Branko Ćopić bio je jedan od naših najvoljenijih pisaca, poznat po tome što je stvarao priče koje su dotakle srca i umove ljudi svih uzrasta. Iako je najviše bio cijenjen kao pisac za decu, Ćopić je kroz svoju bogatu književnu karijeru ostavio neizbrisiv trag u srpskoj i jugoslovenskoj literaturi.
- Njegovo stvaralaštvo je prožeto humorom, a mnogi njegovi radovi prevedeni su na više od 30 jezika, što govori o njegovom međunarodnom značaju. Međutim, iza velikog književnog talenta krila se i dramatična životna priča koja nije bila toliko poznata široj javnosti, a jedan od najskandaloznijih trenutaka bio je njegov ljubavni život, koji je dugo bio pod velom tajni.
Iako je Branko bio u braku sa uglednom doktorkom Bogdankom, njegov život je bio ispunjen ljubavnom pričom koju je skrivaо od javnosti. Zanosnu Dubrovčanku Marijanu upoznao je dok je bio već u braku sa Bogdankom. Marijana je, baš kao i Branko, bila u braku, a njihov susret bio je sudbinski.
Sve je počelo kao šala na večeri, kada je Marijana na salveti napisala stihove Dobriše Cesarića i izazvala Branka. Iz tih početa, uslijedila je duboka veza koju su održavali kroz tajna pisma i povremene susrete, sve dok su oboje ostali u brakovima. Branko je, pišući iz Pariza, Londona i drugih gradova, često završavao svoja pisma s napomenom da Marijana uništi svaki trag njihovih dopisivanja.
- Njihov odnos nije bio samo romantičan, već su kroz pisma razmjenjivali i misli o književnosti, politici, životu. Branko je Marijanu smatrao poverljivim prijateljem i ispovednikom, dok je ona, s druge strane, slala svoje pesme Branku, verujući da će njegove oči biti mesto gde će njen rad naći razumijevanje. Tokom godina, njihovo dopisivanje postajalo je sve ređe, naročito kada je Branko počeo da se suočava sa dubokom depresijom zbog političkog progona, koji je bio podstaknut njegovim radom i romanima. Zbog kritika koje su se pojavile nakon njegovog dela “Jeretička priča”, Branko je postao izopšten od partijskih struktura, što je dodatno pogoršalo njegovo mentalno zdravlje.
Nažalost, godine 1984. Branko Ćopić se suočavao sa ogromnim emocionalnim teretom i, suočen s neizbežnim iskušenjima koja su dolazila iz njegovog svakodnevnog života, odlučio je da okonča svoju borbu. Poslednje dve godine života bile su posebno teške. Kada je saznao da je ponovno pozvan na ispitivanje, Branko je rekao svom prijatelju, Momčilu, da je “dobio poziv za policijsko saslušanje” i da više ne želi da mu život bude “zagorčan”. Dva dana pre nego što je oduzeo sebi život, Branko je poslao još jedno pismo Marijani, u kojem je najavio da se povlači u tišinu, smatrajući da su njegove bajke i snovi o narodu postali “ukradeni i nedosanjani”.
- Njegova smrt bila je šok za mnoge. Iako su mnogi u književnoj i političkoj zajednici znali da je Branko bio pogođen mnogim nepravdama, malo je ko mogao da pretpostavi da će upravo te nepravde postati presudne za njegov kraj. Drugi pisci su izbegavali da se upuste u detalje njegovog života, dok su prijatelji poput Momčila Srećkovića osetili duboku tugu zbog toga što nisu uspeli da spreče Brankovo samoubistvo. Nakon Brankove smrti, Marijana Babić je, prepunjena tugom, uništila ostatak njihove prepiske, ostavljajući samo nekoliko pisama, koja su kasnije postala predmet interesovanja i u filmskoj produkciji, kao što je dokumentarni film “Dubrovačka tajna veza” Vladimira Kuljače.
Iako je Branko Ćopić od svog života i dela ostavio bogatstvo koje danas čitamo i volimo, nije bio saznat u svom vremenu. Za života je bio marginalizovan zbog svojih političkih stavova, iako je njegova književnost bila duboko utkana u duh naroda. U poslednjem testamentu, Branko je svom imanju i autorskim pravima zaveštao suprugu, Bogdanku, koja je kasnije čuvala njegovu baštinu, sve dok je nije predala Zadužbini Branka Ćopića u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Njegova smrt, iako tiha, ostavila je neizbrisiv trag u književnoj zajednici. Danas, most preko Save, koji je nosio ime po njemu, podseća nas na Branka i sve što je dao srpskoj književnosti i kulturi. Bez obzira na sve nepravde koje su ga zadesile, Branko Ćopić je ostao “pisac iz naroda”, koji je svojim delima ostavio neizbrisiv trag u srcima svih koji su čitali njegove knjige.
