Biljana i Aleksandar Drinić, mladi par iz Bijeljine, već godinu dana iznenađuju okolinu svojim nesvakidašnjim projektom gradnjom kuće od prirodnih materijala poput slame i blata.
- Ovaj neobični način gradnje izazvao je pomešane reakcije u njihovoj zajednici. Dok su neki izražavali zabrinutost i kritiku, smatrajući da se radi o siromaštvu, par je bio odlučan u svojoj viziji. Umesto betonskih i čeličnih konstrukcija, Biljana i Aleksandar su odlučili da grade dom koji ne samo da je ekološki prihvatljiv, već i dugotrajan, energetski efikasan i zdrav za život.
Njihova kuća, smeštena pored puta koji povezuje Bijeljinu i Brčko, još uvek je u fazi izgradnje, ali već je izazvala znatiželju i čuđenje. Iako gradnja kuća od slame, blata i drva nije nova u drugim delovima Evrope, poput Austrije i Hrvatske, u Bosni i Hercegovini ovo je tek početak. Za Biljanu i Aleksandra, međutim, nije bilo ni traga tradicionalnim pristupima gradnji, jer su od samog početka znali da ne žele život u zagađenim gradovima, gde je nemoguće izbeći visoke troškove stambenih kredita i dugoročne obaveze.
- Kroz temeljno istraživanje i mnogo praktičnih iskustava, ovaj par je došao do zaključka da tradicionalne kuće od prirodnih materijala imaju brojne prednosti. Na početku su razmatrali izgradnju kuće od drva, ali su ubrzo shvatili da drvo ne pruža dovoljnu izolaciju za svakodnevni život. Zatim su otkrili gradnju kuća od slame i blata, koja je, kako su saznali, energetski efikasna i ekološki održiva. Posebno ih je impresioniralo iskustvo jednog čoveka iz Iriga, u Srbiji, koji je izgradio kuću od prirodnih materijala koja je tokom leta ostala prijatno hladna, a zimi dovoljno topla s minimalnim troškovima za grejanje.
Prvi korak u izgradnji kuće bio je postavljanje betonske ploče, koja je jedini deo objekta izveden tradicionalnim metodama. Ostatak izgradnje, uključujući postavljanje drvenih ramova i konstrukciju zida, bio je potpuno u rukama Biljane, Aleksandra i njihovih prijatelja i porodice. Njihov tim je obuhvatio svaki aspekt gradnje, od baliranja slame do malterisanja zidova blatnim i krečnim malterom, koji omogućava zidovima da “dišu” i regulišu vlagu. Takođe, zidovi kuće debljine 30 do 60 cm pružaju odličnu izolaciju, što znači da će kuća tokom leta biti prijatno hladna, dok će zimi zadržati toplotu.
- Jedan od najzanimljivijih aspekata ove kuće je zeleni krov, koji je prekriven travom i biljem. Zeleni krov ne samo da pruža prirodnu izolaciju, već pomaže u uštedi energije, smanjuje buku, štiti od UV zračenja i filtrira vazduh. Ujedno, on pruža estetski užitak i funkcionalnost jer može služiti kao terasa ili prostor za odmor. Sličan pristup gradnji koristi i Ljubiša Vuković u Bajmoku, gde obnavlja staru kuću koristeći slamu, drvo i blato. Iako se susreće sa nerazumevanjem, Vuković tvrdi da ovakvi objekti imaju vek trajanja od 200 do 300 godina, daleko duži nego industrijski građeni objekti.
Za Biljanu i Aleksandra, gradnja kuće nije samo čin stvaranja stambenog prostora, već i povratak prirodi i zdravlju. Kroz svoja iskustva, oni su pokazali da kuće od prirodnih materijala nisu samo ekološki prihvatljive, već i dugoročne investicije koje mogu biti energetski efikasne i ekonomične. Dok je u početku bilo skeptičnih komentara, sada su mnogi počeli da shvataju vrednost ovakve gradnje. Cene izgradnje kuće od slame i blata su znatno niže nego klasična gradnja, jer se veliki deo posla može obaviti ručno, a troškovi specijalizovane opreme su minimalni.
- Na kraju, Biljana i Aleksandar veruju da će njihova kuća postati simbol promene – promene ka održivom načinu života, gde se energija troši mudro, a prostor diše prirodno. Oni su dokaz da, iako se ovakva gradnja često povezuje sa siromaštvom, zapravo ona predstavlja mudrost naših predaka, koja je održiva, ekološka i dugotrajna.
Ovakvi projekti ne samo da doprinose očuvanju prirode, već i podstiču ljude da preispitaju svoje navike i pristupe životu. U budućnosti, ovakvi objekti mogli bi postati uobičajeni način gradnje, koji bi spojio tradiciju sa modernim tehnologijama, čineći naše domove zdravijim, energetski efikasnijim i ekološki odgovornijim. Naša kuća nije samo građevinski objekat; ona je projekat života
