Mirjana Nikolić, jugoslovenska glumica, ostala je upamćena kao jedna od najlepših i najtalentovanijih dama svog vremena. Rođena 19. avgusta 1949. godine u Beogradu, Mirjana je od malih nogu sanjala o tome da postane glumica. Njen put ka filmskoj i televizijskoj karijeri bio je pun izazova i prekretnica, a jedna od ključnih tačaka u njenom životu bila je susret sa Sojom Jovanović, prvom srpskom pozorišnom i filmskom rediteljkom, koja je prepoznala njen izuzetan talenat i lepotu.
Mirjana je započela svoju filmsku karijeru 1969. godine, kada je dobila svoju prvu značajnu ulogu u filmu “Silom otac”, gde je igrala ulogu Arsine ćerke Zorice. Ova uloga bila je samo početak njenog uspona u svetu filma. Iste godine debitovala je i u seriji “Baksuz”, u kojoj je igrala pored velikog Zorana Radmilovića. Te uloge su postavile temelje njene uspešne karijere, koja je ubrzo usledila.
Međutim, iako je bila poznata po svom izgledu i ljupkom izgledu, Mirjana je oduvek imala jasan stav kada je reč o golotinji u filmu. Iako su mnogi od njenih kolega i koleginica pristajali na eksplicitne scene, ona je uvek tvrdila da je golotinja nepotrebna u filmu i da njena priroda i likovi koje je igrala ne zahtevaju takve scene. “Za mene je golotinja nepotrebna u filmu. Moj detinjasti lik govori da mi leže jedino uloge naivki”, izjavila je jednom prilikom, ostavljajući dojam žene koja se drži svojih principa i vrednosti.
Iako je bila poznata po tome što je izbegavala razgolićavanje pred kamerama, Mirjana je u 37. godini snimila jednu scenu koja je izazvala veliku pažnju. U filmu “Druga Žikina dinastija”, tumačila je lik ljubavnice Miše Pavlovića, kojeg je igrao mladi Nikola Kojo. Ova scena, koja je bila eksplicitna, izazvala je buru u javnosti i medijima, ali Mirjana je bila jasna u svojim stavovima i kategorički odbila sve ponude da ponovi ovakve scene. Njen pristup filmu i profesionalizmu bio je takav da su ulogama koje je birala dominirali karakteri sa dubokom emotivnom izraženošću, često naivni, a nikako vulgarni ili seksualizovani.
Mirjana Nikolić će zauvek ostati najpoznatija po svojoj ulozi Radojke u filmu “Leptirica”, prvom srpskom horor filmu iz 1973. godine, koji je režirao Đorđe Kadijević. U tom filmu, Mirjana je ostvarila ulogu žene koja je u isto vreme nevina, tajanstvena i opasna, što je karakteristika koja je obeležila njen lik. “Leptirica” je film koji je i dan-danas omiljen među ljubiteljima horora, a Mirjanina uloga ostavila je snažan utisak na sve generacije gledalaca. Njena sposobnost da prenese duboku emotivnost kroz takav specifičan žanr bila je nešto što je upamćeno i obeležilo njen opus.
Uloga u “Leptirici” nije bila jedina koja je Mirjanu učinila poznatom, ali je svakako bila prekretnica koja je označila njen status jedne od najistaknutijih jugoslovenskih glumica. Iako se povukla iz filmskog sveta, Mirjana je ostala povezana s kolegama i koleginicama, a mnogi su se sećali njenog karakterističnog stila i šarma.
Nakon uloge u seriji “To se samo svici igraju” 1996. godine, Mirjana se povukla iz glume i javnog života, što je bio šok za mnoge njene obožavatelje. Đorđe Kadijević, reditelj koji ju je doveo do slave kroz “Leptiricu”, kasnije je priznao da su izgubili kontakt, ali se prisetio jednog susreta s njom u Dušanovoj ulici na Dorćolu. Tada je opisao Mirjanu kao ženu koja je bila uporna, snalažljiva i posjedovala dražsnost koju, kako je rekao, verovatno nije bila ni svesna.
Mirjana Nikolić preminula je 23. juna 2012. godine u Beogradu, u tišini i relativnoj anonimnosti. Smrt ove izuzetne žene nije privukla veliku pažnju medija, ali su Đorđe Kadijević i Bojan Andrić organizovali specijalnu projekciju filma “Leptirica” u njenu čast, kako bi se setili njenog talenta i nezaboravne uloge. Mirjana Nikolić je sahranjena na Centralnom groblju u Beogradu, a njen trag u jugoslovenskoj kinematografiji ostaje neizbrisiv. Njena uloga u “Leptirici” i dalje inspiriše nove generacije glumaca i filmofila, dok njena lepotu i talent prepoznaju svi koji su imali priliku da je vide na ekranu.
