Špela Rozin, jugoslovenska glumica koja je ostavila dubok trag na filmskoj sceni, bila je simbol lepote i talenta svog vremena. Rođena je 31. januara 1943. godine u Ljubljani, a njena priča podseća na pravu holivudsku bajku.
- Naime, sve je počelo sasvim slučajno, dok je sa prijateljicom šetala ulicama rodnog grada, kada je naišla na pomoćnika reditelja filma koji je, na temelju njenog izgleda, ponudio ulogu u filmu. Iako nije ozbiljno shvatila ponudu, ubrzo je prihvatila i to je bio početak njene karijere.
Tako je 15-godišnja Špela stala pred kamere, a njen glumački talenat ubrzo je postao očigledan. Snimila je film Skrivnost i vrlo brzo je postala prepoznatljiva i omiljena među ljubiteljima filma. Njen izgled, zajedno sa prirodnim glumačkim darom, pomogao joj je da se brzo popne na lestvicu jugoslovenskih filmskih diva. Ubrzo je imala priliku da sarađuje sa velikim imenima, a njena karijera je počela da se razvija u pravcu koji je obećavao mnogo više.
- Kako je vreme prolazilo, Špela se kretala u visokom društvu. Upoznala je i radila sa slavnim ličnostima kao što su Orson Vels, Monika Viti, Dalida, Đina Lolobriđida, ali i jugoslovenskim velikanima. Iako su mnoge glumice tog vremena bile poznate po svojim ulogama u filmovima sa ljubavnim scenama, Špela je bila poznata po tome što nije snimala puno tih scena. Bila je veliki protivnik skidanja na filmskom platnu, što je bio jedan od razloga zašto se izdvajala iz mase.
Njena uloga u filmu Čudna devojka označila je početak nečega što će šezdesetih godina u Jugoslaviji biti tabu tema – seksualne revolucije na ovim prostorima. Uprkos tome što je bila u središtu svih dešavanja u jugoslovenskoj filmskoj industriji, Špela je imala jedan cilj – ljubav. Iako je njena filmska karijera bila na usponu, ljubav je bila ta koja je na kraju zauzela prvo mesto u njenom životu.
- Špela je tokom snimanja filma Devetnaest devojaka i mornar upoznala svog budućeg muža, slikara Ismara Mujezinovića, sina poznatog umetnika i partizanskog borca Ismeta Mujezinovića. Ubrzo nakon toga, njen život je zauzeo potpuno drugačiji pravac. Iako je već bila poznata u jugoslovenskom i italijanskom filmu, odlučila je da se povuče iz sveta kinematografije. Udaja za Ismara i život sa njim postali su njeni prioriteti. Od tog trenutka njeno ime, Špela, a na engleskom govornom području i Šejla, prestalo je da se pojavljuje na filmskim ekranima.
Međutim, život nije stao za Špelu. U braku sa Ismarom Mujezinovićem, dobila je sina, koji je danas poznati modni dizajner. Živela je u Sarajevu sve do izbijanja rata, a zatim su se preselili u Ljubljanu, dok je veći deo svog života provodila u Lovrečici kod Umaga. Iako se povukla iz sveta filma, Špela je povremeno bila aktivna u umetničkom svetu. 2009. godine, za film Osobni prtljag dobila je nagradu na festivalu u Portorožu.
Bila je u samom centru jugoslovenskog filmskog života, okružena poznatim imenima i glumcima, ali je njena životna priča pokazala da je ljubav bila najvažnija stvar. Da li je iskoristila puni potencijal? Mnogi veruju da nije, ali njeno povlačenje sa filmske scene nije je učinilo manje važnom. Naprotiv, njeno ime i dalje živi, a njena lepota i talenat su ostali upamćeni od mnogih.
