U javnosti se povremeno pojave ljudi čija pojava nadilazi prolazne trendove i ostaje duboko urezana u kolektivno pamćenje. Takva je bila Slavica Krivokuća, žena čija je lepota tokom devedesetih godina izazivala uzdahe gde god bi se pojavila.
- Nije to bila samo klasična fizička privlačnost, već spoj harizme, stava i prirodne elegancije koji su je izdvojili u vremenu kada je domaća scena bila prepuna upečatljivih ličnosti. Njeno ime brzo je postalo sinonim za glamur, ali i za priču koja je, osim sjaja reflektora, nosila i dozu kontroverze, emocija i ličnih prekretnica.
Slavičin uspon započeo je 1996. godine, kada je na izboru za Mis Jugoslavije odnela pobedu i time postala zvanično najlepša žena u zemlji. Taj trenutak označio je početak njenog života pod lupom javnosti. Titula nije donela samo krunu, već i ogromnu pažnju medija, koji su u njoj prepoznali novu zvezdu. U periodu kada su ovakva takmičenja imala mnogo veći društveni značaj nego danas, Slavica je predstavljala ideal lepote, samopouzdanja i ženstvenosti, a njene fotografije krasile su brojne naslovne strane.
- Međutim, ono što je dodatno raspalilo interesovanje javnosti bila je njena emotivna veza sa Banetom Bojanićem, sinom poznatog folk pevača Miloša Bojanića. Njihova romansa bila je neizbežna tema tabloida, a svaki njihov zajednički izlazak pažljivo je praćen i komentarisan. U javnosti su se ubrzo pojavile glasine da je upravo ta veza imala uticaj na Slavičinu pobedu, što je dodatno podgrejalo atmosferu i stvorilo svojevrsni skandal. Ipak, bez obzira na spekulacije, njen šarm, držanje i prirodna lepota ostali su neosporni.
Kako su tada pisali domaći mediji, među njima i Kurir, Slavica je u tom periodu bila jedna od najfotografisanijih žena u zemlji, a interesovanje za njen privatni život često je nadmašivalo interesovanje za njen profesionalni angažman. Uprkos tome, ona je uspevala da zadrži dostojanstvo i da se u javnosti pojavljuje sa osmehom, čak i kada su tračevi postajali intenzivni.
- Veza sa Banetom Bojanićem nije dugo potrajala, a raskid je označio kraj jednog burnog, ali izuzetno medijski ispraćenog perioda njenog života. Nakon toga, Slavica se okrenula karijeri i pokazala da nije samo lepo lice sa titulom. Njena energija i ambicija odvele su je u svet muzike i zabave, gde je pronašla novo polje izražavanja.
Ubrzo je postala članica popularne ženske grupe Models, što je dodatno učvrstilo njen status javne ličnosti. Ulazak u muzičku priču bio je logičan korak za nekoga ko je već imao scenski nastup i harizmu, a publika ju je prihvatila sa velikim interesovanjem. Paralelno s tim, Slavica je nastavila da se bavi modelingom, radeći sa brojnim fotografima i pojavljujući se u modnim kampanjama.
- Njena ambicija nije se zaustavila na domaćem tržištu. Učestvovala je i na međunarodnom takmičenju World Championship of Performing Arts, gde je osvojila treće mesto, što je bio značajan uspeh i potvrda njenog talenta. Kako su tada prenosili Mondo i drugi regionalni portali, Slavica je bila jedna od retkih domaćih javnih ličnosti koja je uspela da se istakne i van granica zemlje, i to u konkurenciji učesnika iz celog sveta.
- Ipak, kako su godine prolazile, reflektori su počeli da blede, a Slavica je donela odluku koja nije česta među ljudima naviknutim na pažnju – povukla se iz javnosti. Umesto stalne izloženosti, izabrala je mirniji život, posvećen porodici i ličnom ispunjenju. Danas nosi prezime Arambašić i majka je sina Nikole, što joj je, prema rečima bliskih ljudi, donelo potpuno novu dimenziju sreće.
O njenoj svakodnevici i stilu nekada se moglo pročitati u domaćim lifestyle magazinima poput Stila, gde je otvoreno govorila o promenama koje su došle s godinama. Isticala je da je zasićena teškom šminkom i glamuroznim izdanjima, te da danas preferira jednostavnost, udobnost i prirodan izgled. Farmerke, patike i majice postale su njen zaštitni znak, a takav pristup životu savršeno se uklopio u odluku da se distancira od estradne vreve.
- Iako se retko pojavljuje u medijima, svaki njen izlazak ili objava izazove talas nostalgije. Ljudi je i dalje pamte kao jednu od najlepših žena svog vremena, ali i kao osobu koja je imala hrabrosti da se povuče kada je bila na vrhuncu. Njena lepota danas deluje zrelije, smirenije i autentičnije, bez potrebe da se dokazuje ili nameće.
Priča o Slavici Krivokući, odnosno Arambašić, nije samo priča o tituli i slavi, već i o ličnom izboru. Ona predstavlja primer žene koja je imala sve preduslove da ostane trajno prisutna u javnosti, ali je svesno izabrala drugačiji put. U vremenu kada se popularnost često meri brojem pojavljivanja i skandala, njena odluka da sačuva privatnost deluje gotovo hrabro.
Na kraju, ono što ostaje jeste sećanje na harizmu koja ne bledi i na ženu čija je unutrašnja snaga bila jednako upečatljiva kao i njena spoljašnja lepota. Slavica je dokaz da prava elegancija ne zavisi od reflektora, već od sposobnosti da se ostane veran sebi, bez obzira na to koliko se svet oko nas menja
