Zimska sezona u Austriji, prepoznatljiva po vrhunskom turizmu i skijalištima, suočava se sa značajnim izazovima vezanim za pronalazak sezonskih radnika. Austrijska skijališta u Tirolu, Salzburgu i Vorarlbergu svake godine privlače na hiljade skijaša, no iza idilične slike koju pružaju, krije se ozbiljna kriza u sektoru.
- Razlozi za ovu krizu su višestruki, a ključni je problem – teško je pronaći kvalifikovane radnike za sezonske poslove. U prošlim decenijama, sezonski rad bio je samoodrživ, ali danas su stvari značajno promenjene. Hotelijeri i vlasnici skijališta suočavaju se sa problemom koji ugrožava opstanak ove industrije, jer potražnja za sezonskim radnicima raste, a ponuda gotovo da ne postoji. Ova situacija stvara pritisak na tržište rada, što rezultira povećanjem troškova rada i otežava poslovanje u ugostiteljskoj industriji.
Pandemija COVID-19 ostavila je dubok trag na tržištu rada, što je dodatno pogoršalo situaciju u Austriji. Tokom pandemije mnogi radnici iz turizma izgubili su posao i krenuli u potragu za stabilnijim izvorima prihoda. Kada je sektor ponovo otvoren, mnogi se nisu odlučili vratiti na sezonske poslove, već su prešli u druge sektore, kao što su logistika, trgovina i zdravstvena njega. Promena u percepciji sezonskog rada kao nepoželjne opcije koja ne pruža dugoročnu sigurnost postala je očigledna. Kao što navodi jedan vlasnik hotela iz Tirola, “Prije pandemije je bilo teško, ali danas je gotovo nemoguće pronaći dobar tim. Radnici više ne žele sezonski rad.” Ova izjava savršeno oslikava trenutno stanje na tržištu rada u Austriji, gde je nedostatak radne snage postao hroničan. Takođe, promene u radnoj kulturi i očekivanjima zaposlenih još dodatno otežavaju privlačenje novih radnika, jer se radnici više ne zadovoljavaju sa sezonama bez dugoročne stabilnosti.
- Kako lokalni radnici sve više izbegavaju sezonske poslove, austrijski poslodavci počinju tražiti rešenja iz inostranstva. Austrijski zavod za zapošljavanje (AMS) intenzivno angažuje radnu snagu iz zemalja istočne Evrope, Balkana, Filipina i Indije. Međutim, proces dobijanja radnih dozvola traje i nekoliko meseci, što predstavlja problem, jer zimska sezona traje samo oko četiri meseca. Ovaj vremenski okvir čini situaciju hitnom, dok administrativne procedure dodatno usložnjavaju potragu za radnicima. Često se događa da kandidati koji se prijave ne ispunjavaju osnovne kriterijume, kao što je poznavanje jezika ili iskustvo u ugostiteljstvu. Razumijevanje jezika je ključno, jer omogućava kvalitetnu komunikaciju s gostima i kolegama, što je osnovni preduslov za pružanje visoke usluge. Nedostatak kvalifikovanih radnika i dalje pogoršava stanje, jer mnogi kandidati ne poseduju potrebne veštine.
- U pokušaju da privuku radnike, poslodavci su počeli nuditi sve bolje uslove. Minimalna plata za sezonske radnike sada iznosi oko 2.200 eura bruto, uz mogućnost bonusa i povišica. Mnogi hoteli čak nude besplatan smještaj i obroke, kao i jasne radne smjene sa pauzama. Iako su ovi uslovi privlačni, mladi radnici i dalje teže stabilnijim poslovima, koji nude stalno zapošljavanje. Promene u društvenim normama dovele su do toga da mladi ljudi sve više traže poslove koji pružaju dugoročnu sigurnost i mogućnosti za profesionalni razvoj. U tom kontekstu, sezonski rad postaje sve manje privlačan, iako su ponude finansijski atraktivne.
Nedostatak radne snage u sektoru ugostiteljstva ima ozbiljne posledice. Jedan od glavnih problema je produženo vreme čekanja na uslugu, smanjenje broja restorana, ograničena ponuda sadržaja i povećan pritisak na postojeće radnike. Ovo se sve odražava na kvalitet usluge, koji je ključan za održavanje visokog standarda u turizmu. Ako se ovaj trend nastavi, reputacija Austrije kao destinacije vrhunskog turizma može biti ozbiljno ugrožena, što bi negativno uticalo na broj ponovljenih poseta i profitabilnost poslovanja. Posledice se mogu manifestovati kroz loše recenzije i pad interesa za turističke destinacije u zemlji.
- Globalni fenomen ovog problema nije jedinstven za Austriju. Slične poteškoće suočavaju se i druge evropske zemlje poput Švicarske, Italije, Francuske, Nemačke, Hrvatske i Slovenije. Pandemija je promenila odnos prema sezonskom radu, ostavljajući turizam u deficitu radne snage, koji je vrlo teško nadoknaditi. Ovaj problem je deo globalnog trenda na tržištu rada, gde se radnici sve više orijentiraju prema poslovima koji im omogućuju stabilnost i dugoročnu sigurnost.
Stručnjaci smatraju da bi rešavanje ovog problema moglo početi modernizacijom zapošljavanja. Uvođenje digitalnih platformi i bržih administrativnih procedura moglo bi pojednostaviti proces zapošljavanja. Takođe, lakše zapošljavanje stranih radnika, uz ubrzane procedure izdavanja radnih dozvola, moglo bi biti rešenje. Pored toga, važna je i edukacija mladih u sektoru turizma, kao i konkurentnije ponude plaća. Ulaganje u obuke koje bi unapredile veštine radne snage dugoročno bi moglo doprineti stabilnijem tržištu rada. Ako se ove mere uspešno primene, to bi moglo ojačati radnu snagu u sektoru turizma i olakšati privlačenje novih radnika.
Austrija i dalje ostaje popularna destinacija za milione turista, a njeni skijaški centri i alpski pejzaži privlače posetioce. Ipak, ukoliko ne dođe do pronalaženja rešenja za privlačenje radne snage, budućnost austrijske zimske sezone postaje neizvesna. Hotelijeri i restorateri suočavaju se sa ozbiljnim izazovima, jer bez kvalitetnih radnika ne mogu održati standarde usluge koji su ključni za njihov uspeh. Ova situacija može ozbiljno ugroziti budućnost austrijskog turizma, a ključna će biti ulaganja u ljudske resurse kako bi se očuvala reputacija Austrije kao jedne od najboljih zimskih destinacija u svetu.
