U današnjem svetu, jedan od najvažnijih zdravstvenih problema koji se često ne prepoznaje na vreme je moždani udar. Iako se smatra da je ovo bolest starijih, može se desiti bilo kome, bez obzira na godine.
- Iako su poznati klasični simptomi moždanog udara, kod žena je situacija nešto složenija, jer se simptomi često manifestuju na netipičan način, što može dovesti do kasnog prepoznavanja problema i ozbiljnih posledica. Da bismo bolje razumeli rizike, istražićemo specifičnosti ove bolesti, posebno kod žena, koji faktori utiču na nastanak udara i kako se možemo zaštititi od njega.
Moždani udar kod žena često se kasno prepoznaje, jer simptomi mogu biti blagi ili netipični. Dok muškarci obično doživljavaju prepoznatljive neurološke simptome kao što su slabost jedne strane tela, poremećaj govora, ili gubitak ravnoteže, žene mogu imati simptome poput opšte slabosti, neobjašnjivog umora, zbunjenosti, pa čak i mučnine.
Zbog ove netipične prezentacije, mnogo je veća verovatnoća da će se udar kod žena pogrešno pripisati stresu, umoru ili čak anksioznosti, što može dovesti do zanemarivanja ozbiljnosti simptoma.
- Prema najnovijim istraživanjima, više od 80% moždanih udara može se sprečiti kroz kontrolu ključnih faktora rizika, kao što su visok krvni pritisak, zdrav način života i pravovremena reakcija na simptome. Iako je učestalost moždanih udara kod žena sveprisutna, faktori rizika za žene su specifični, uključujući hormonalne promene, trudnoću, migrene s aurom, autoimune bolesti i psihosocijalne izazove. Hormonalne promene koje se javljaju tokom života žene, naročito tokom menopauze ili kod korišćenja hormonske kontracepcije, mogu značajno povećati rizik od nastanka moždanog udara. Iako je moguća prevencija, mnoge žene nisu dovoljno upoznate sa specifičnim rizicima koje ovaj proces nosi.
Za razliku od muškaraca koji imaju klasične simptome (slabost jedne strane tela, asimetrija lica, problemi sa govorom i vidom), žene često iskuse simptome koji uključuju zbunjenost, opštu slabost i gubitak ravnoteže. Zbog ovoga, žene se često ne prepoznaju kao pacijenti sa mogućnošću moždanog udara u ranoj fazi, pa je brza reakcija ključna za prevenciju ozbiljnih posledica. Zbog toga je važno pratiti sitne znakove kao što su nagla iscrpljenost, gubitak koordinacije ili zamagljen vid, koji mogu biti prvi znakovi opasnog stanja. Neurologi savetuju da se odmah reaguje na svaki neočekivani simptom, jer se stanje brzo može pogoršati.
- Moždani udar kod žena je, generalno, teži nego kod muškaraca. Prema istraživanjima, žene se često suočavaju sa sporijim oporavkom, a posledice moždanog udara kod žena mogu biti teže i dugotrajnije. Najčešći oblik moždanog udara kod žena je ishemijski moždani udar, koji nastaje kada dođe do zablokiranja krvnog suda. Najveći rizik od ishemijskog udara nosi fibrilacija atrija, poremećaj srčanog ritma koji može izazvati stvaranje krvnih ugrušaka. U isto vreme, pad nivoa estrogena u menopauzi utiče na povećanje ateroskleroze i stvaranje trombova, što dodatno povećava rizik.
Jedan od ključnih faktora za prevenciju je kontrola krvnog pritiska i izbegavanje visokog unosa soli i nezdravih masti. Ujedno, redovno vežbanje i održavanje zdravih telesnih težina može smanjiti rizik od nastanka moždanog udara. Posebno je bitno da žene koje koriste hormonsku terapiju ili kontracepciju, kao i one koje su prošle kroz menopauzu, obrate pažnju na zdravlje krvnih sudova. Upravo ovi faktori, zajedno sa socioekonomskim izazovima i dugotrajnim stresom, mogu imati veliki uticaj na zdravlje i povećati verovatnoću moždanog udara.
Za prevenciju je od izuzetne važnosti da žene prepoznaju specifične simptome i odmah se obrate lekaru. Brza medicinska intervencija je ključ za oporavak. Terapije poput trombolize (rastvaranje krvnih ugrušaka) ili trombektomije (mehaničko uklanjanje ugrušaka) mogu značajno poboljšati šanse za uspešan oporavak. Ukoliko se simptomi ignoriraju ili ne prepoznaju na vreme, posledice mogu biti teže, uključujući gubitak samostalnosti ili čak trajan invaliditet. Stručnjaci upozoravaju na potrebu za obrazovanjem i informisanjem o mogućnostima prevencije, jer su mnogi faktori rizika pod kontrolom pacijenta.
