Čuvenog pevača majka je ostavila i preudala se u drugo selo: Odrastao je u Novom Pazaru sa maćehom Hajrušom i ocem Ćazimom

U današnjem članku vam pišemo o životnoj priči jednog od najvećih pevača narodne muzike, Šekija Turkovića.

• Njegov put do popularnosti nije bio lak, ali uprkos mnogim preprekama, on je postao jedan od najprepoznatljivijih izvođača jugoslovenske i srpske narodne scene. Iako su ga mnogi poznavali po hitovima poput “Čovek sa srca dva” i “Pogledaj me jednom nežno”, priča o njegovom životu mnogo je više od muzike – to je priča o snazi, hrabrosti i ljubavi prema umetnosti.

Šeki je rođen u selu Krnja Jela, blizu Tuzinje, a detinjstvo mu je bilo sve samo ne običan. Odrastao je u porodičnom okruženju koje nije bilo lako. Razvod njegovih roditelja kada je imao samo četiri godine označio je početak života sa maćehom, Hajrušom, koju je svi znali kao Garu. Njegova majka se preselila u drugo selo, i Šeki je prvi put video svoju majku tek kada je imao 14 godina, na jednoj proslavi. Taj susret, iako emotivan, nije probudio osećanje istinske bliskosti. “Nisam imao osećaj da je to moja majka”, prisetio se Šeki.

Nakon toga, život u Novom Pazaru postao je njegov novi dom. Otac, Ćazim, bio je specijalista za paljenje mina na putevima, dok su Šeki i njegova braća odrastali pod budnim okom maćehe. Selo, koje je danas gotovo opustelo, bilo je ujedno i mesto gde je Šeki provodio detinjstvo. Rodna kuća mu je davno srušena, a danas na tom imanju stoje dve nove kuće, ali selo više nije isto – pusta su, a ljudi su napustili ovaj deo sveta. “U selu danas nema ni dva domaćinstva, sve je otišlo”, kaže on, nostalgično se sećajući tih dana.

• Započeo je život u Beogradu sa minimalnim planovima, ali s velikim željama. Prvi koraci ka muzičkoj karijeri počeli su u građevinskoj firmi “Hidrotehnika”, gde je radio kao radnik. “Kopao sam kanale i mešao malter”, sećao se on tih dana. Iako nije bilo mnogo naznaka da će postati poznat pevač, život mu je ubrzo dao priliku. Tokom jedne večeri, nakon što je nekoliko puta pevao u kafani kod Cvetkove pijace, Šeki je primetio orkestar, a sve se ubrzo promenilo. “Moj prvi korak na scenu bio je u kafani ‘Tri golubice'”, priseća se pevač, i to je bio trenutak koji je označio njegovu pravu muzičku karijeru.

Iako su početci bili teški, iako nije imao odela koja bi odgovarala zvezdi, a često je morao da bira između toga da radi kao zidar ili peva u kafani, Šeki je postepeno ostvarivao svoje snove. Prva ploča, “Noćas, majko, oboje smo budni”, iz 1981. godine nije odmah donela veliki uspeh, ali je bio korak napred. Njegov drugi album, “Dok sam te voleo”, doneo je veći uspeh, ali pravi hit nastao je tek kada je snimio pesmu “Spomenar” sa kompozitorom Bucem Jovanovićem. “To je bila pesma za sva vremena”, rekao je Šeki, sećajući se svog velikog hit singla.

• Međutim, vreme je brzo donelo i teške trenutke. Raspad Jugoslavije i ratovi koji su usledili značili su kraj zlatnog doba za mnoge muzičare. Šeki je bio prisiljen da se povuče sa scene u mnogim delovima bivše Jugoslavije. “U Bosni me neće, u Hrvatskoj takođe, a u Srbiji sam pevao samo na svadbama”, priznao je Šeki, govoreći o periodu kada je gotovo odustao od muzike. Na sreću, zahvaljujući svojoj supruzi, koja mu je dala snagu da ne odustane, Šeki je nastavio da peva na romskim svadbama u Italiji. Tamo je, uprkos izazovima i teškoćama, zarađivao dovoljno da kupi stan u Beogradu, koji je i danas njegov dom. “Za vikend smo zarađivali više nego što sam u Srbiji mogao za ceo mesec”, priseća se on tih dana, dodajući da su orkestri u Italiji često činili njegov život izuzetno napornim, ali i unosnim.

Sredinom 2000-ih godina, Šeki je otišao u Ameriku, gde je nastavio da peva. “Otišao sam 2001. godine. I tamo sam nastavio da radim i plaćam takse. Deset godina sam bio tamo”, kaže on, govoreći o svom životu u Americi. Povratak u Srbiju došao je nakon što je saznao koliko mu je penzija u Americi bila niska. “Vratio sam se u Srbiju, jer ovde imam sve”, rekao je Šeki, govoreći o svom životu sada. Penzični period je za njega došao sa ozbiljnom zdravstvenom opomenom – doživeo je moždani udar, ali se oporavio.

Iako je muzička karijera postepeno usporena, Šeki i dalje nastupa, iako ne kao ranije. Porodica i ljubav prema umetnosti ostali su temelj njegovog života. “Suprugu Eminu sam upoznao u kafani”, kaže on s osmehom, govoreći o svom životu, ljubavi i naslednicima. Imaju ćerku Almu, koja sada živi u Nemačkoj, a dvoje unučadi, koji su Šekijev ponos.