Dušica Žegarac bila je ikona jugoslovenskog filma, prepoznatljiva po svojoj eleganciji i unutrašnjoj snazi koja je sijala kako na ekranu, tako i izvan njega. Rođena 1944. godine u Beogradu, odrasla je u porodici koja je duboko cenila obrazovanje, čast i odgovornost, a te vrednosti preneo je na svoj život i karijeru.
- Dušica je oduvek bila poznata po ozbiljnosti i snazi koju je nosila, a njena unutrašnja stabilnost i neverovatna posvećenost životu učinili su je osobom koju su i publika i reditelji isticali kao posebnu.
Njena glumačka karijera počela je gotovo kao iz bajke. Kao šesnaestogodišnjakinja, dok je išla iz škole, nepoznat je čovek prišao na Terazijama i pitao je da li bi želela da glumi u filmu. Iako je taj susret izgledao kao slučajnost, zapravo je bio prekretnica koja joj je otvorila vrata filmskog sveta. Ubrzo je dobila ulogu u filmu “Deveti krug”, što je bio trenutak koji je lansirao u sam vrh jugoslovenske kinematografije. Njen talenta i harizma očarali su publiku, a kritika je prepoznala snagu koja je dolazila iz nje.
- Iako je popularnost donela mnogo, ona nikada nije želela da bude deo elitnog sveta Beograda, koji je bio u velikoj kontradikciji sa vrednostima koje je nosila. Dušica je volela da ističe kako se nikada nije prepoznavala u tom društvenom krugu i da je njen život ostao ukorenjen u porodici i tradiciji koja ju je oblikovala.
Jedan od ključnih trenutaka u njenom životu bio je trenutak kada je zaljubila u Pedra Masana de Amorima, portugalskog muškarca, što je dovelo do toga da se preseli u Lisabon. Iako je ljubav bila snažna, razlike u kulturi i porodičnim vrednostima ubrzo su postale prepreka za njihov brak. Dušica je o tome otvoreno govorila, objašnjavajući da je bila ta koja je morala da se prilagodi, jer je bila strankinja u potpuno drugačijem društvenom okruženju. Bračni život sa njim nije potrajao, a nakon dve godine pokušaja da se uklopi, Dušica je shvatila da su njihove razlike nepremostive.
- Ova situacija nije obeshrabrila Dušicu, već ju je motivisala da se fokusira na svoju decu. Sa Pedrovanom, Dušica je dobila dvoje dece – ćerku Tatjanu i sina Franciska. Iako je brak bio na ivici raspada, Dušica je ostala čvrsto posvećena svojoj ulozi majke. Uprkos tome što je njena borba za starateljstvo trajala čak sedam godina, nikada nije odustala. Govorila je o tome sa velikim emotivnim nabojem, priznajući da su joj ljudi savetovali da se pomiri i krene dalje, ali Dušica nije mogla da zamisli život bez svoje dece.
Njena borba za starateljstvo bila je, kako je često govorila, njen najvažniji životni trenutak, u kojem je pokazala neverovatnu snagu i odlučnost. Dve i po godine nakon što je krenula u tu najvažniju bitku, Dušica je uspela da vrati svoju decu u Jugoslaviju, što je bio njen najveći životni uspeh.
Dušica Žegarac preminula je 24. maja 2019. godine, u 75. godini života. Ostavila je ne samo bogatu filmsku karijeru, već i snažnu poruku o unutrašnjoj snazi, ličnoj slobodi i hrabrosti majke koja je bila spremna da se bori za ono što voli. Dušica je bila mnogo više od lepotice sa platna, bila je simbol nečega većeg — snage žene koja se nije bojala boriti za svoju decu i vrednosti kojima je verovala
