Evo kako zdrave navike mogu postati toksične zavisnosti i kako usmeriti svoj život ka ravnoteži. U današnjem društvu, kada se sve češće čuje da je zdrav način života ključ za postizanje dugovječnosti i vitalnosti, postavlja se pitanje: da li možemo otići predaleko i pretvoriti zdrave navike u nešto što nas zapravo zarobi?
- U poslednjih nekoliko godina, trenerski timovi i psihologi promovirali su uređaje kao što su pametni satovi i aplikacije za praćenje navika. Početni entuzijazam za korišćenje ovih alata temelji se na verovanju da praćenje napretka stvara sistematske promene u našem životu.
Međutim, sve više se postavlja pitanje koliko je zaista korisno stalno beleženje i praćenje svakog koraka koji napravimo. Da li bi moglo biti da ova navika vodi ka nečemu što nije više motivacija, već postaje stvarna zavisnost?
- Pametni uređaji i aplikacije za praćenje ponašanja, kao što su pametni satovi, omogućavaju korisnicima da prate svoj napredak u cilju postizanja određenih životnih navika. Na primer, ljudi često počinju sa ciljem da popiju određeni broj čaša vode dnevno, da pročitaju određeni broj stranica dnevno, ili da naprave 10.000 koraka. Kada počnu da vide rezultate, osećaju se motivisanim da nastave. Međutim, postoji tamna strana ove stalne analize – postavlja se pitanje kada postaje previše. Naime, ako stalno pratimo rezultate, gubi se uživanje u samoj aktivnosti, jer postaje samo još jedan zadatak na listi obaveza.
Sistemi za praćenje navika u početku stvaraju osećaj postignuća. Na primer, vizualizacija napretka, poput grafikona ili kalendara, daje ljudima osećaj da napreduju i motiviše ih da nastave. Iako je ovo koristan alat za ljude koji žele da poboljšaju svoje navike, previše fokusiranja na rezultate može da ima kontraefekat. Stalno gledanje u brojke i rezultate može učiniti da se osećamo nesrećnima kada nismo u mogućnosti da postignemo ciljeve, bez obzira na to što se radilo sa najboljim namerama. Ova vrsta ponašanja može da stvori toksičnu zavisnost u kojoj je postizanje ciljeva postalo previše važno, i počinjemo da se osećamo loše kad nismo u mogućnosti da ih postignemo.
- Na primer, neki ljudi, poput Ava iz Dazed magazina, dele svoja lična iskustva o tome kako je praćenje navika postalo toksično. Ava je, kako kaže, bila primorana da pravi više ponavljanja vežbi nego što je njeno telo moglo podneti, samo da bi postigla željene rezultate. To joj je dovelo do mentalnog i fizičkog iscrpljivanja. “Morala sam da prestanem da koristim aplikaciju Health jer je više štetila mom mentalnom stanju nego koristila,” priznaje Ava. Na kraju je shvatila da je njeno zdravlje postalo manje važno od stresa koji je sama sebi nanela pokušavajući da ispunjava ciljeve postavljene pomoću aplikacija.
Društveni pritisak i želja da se pokaže napredak i postignuća na društvenim mrežama takođe igraju važnu ulogu u ovoj zavisnosti. Ponekad postavljanje ciljeva, u stvari, stvara osećaj da moramo da postignemo nešto kako bismo bili prihvaćeni od drugih. To često vodi do toga da ljudi zaborave da se zaista opuste i uživaju u životu. Da bi se obezbedio zdraviji pristup, važno je da se naviknemo na to da ne sve što radimo mora biti pod kontrolom. Umesto toga, trebalo bi da tražimo ravnotežu između postizanja ciljeva i jednostavnog uživanja u životu.
Za sve one koji žele da uživaju u životu, stručnjaci preporučuju da se ne preopterećuju postavljanjem previše ciljeva. Na primer, počnite sa malim, jednostavnim navikama i ne opterećujte se previše praćenjem rezultata. Umesto toga, uživajte u procesu. To vam omogućava da postignete ravnotežu i da se oslobodite pritiska koji donosi previše organizacije i kontrole. Dajte sebi dozvolu da ne budete savršeni i da jednostavno uživate u trenutku
