Psi, verni pratitelji ljudi, često se suočavaju sa emocijama koje su vrlo slične onima koje doživljavaju ljudi. Iako ne mogu rečima da izraze svoja osećanja, njihove reakcije jasno ukazuju na to kako se osećaju.
- Među najčešćim emocijama koje psi doživljavaju je tuga. Njihovo tugovanje može biti uzrokovano različitim faktorima, a ovo je lista od deset razloga zbog kojih vaš pas može biti tužan.
Jedan od glavnih razloga zbog kojih psi postaju tužni je usamljenost. Psi su društvene životinje koje ne podnose lako samoću. Ovo je naročito izraženo kod pasa koji su navikli da budu u stalnom kontaktu sa svojim vlasnicima. Rase poput kavalier king čarls španijela ne podnose samoću, te mogu postati letargični, gubiti apetit i postati ravnodušni prema igračkama. S druge strane, zlatni retriveri, poznati po svojoj veseloj prirodi, postaju melanholični i gube energiju kada nisu u društvu svojih vlasnika.
Iako neke rase, poput nemačkih ovčara ili rotvajlera, bolje podnose usamljenost, to ne znači da su potpuno imune na tugu. Oni mogu tugu doživeti na tiši, suptilniji način, gde se njeni simptomi ne prepoznaju odmah. Psi poput ovih često pate u tišini, što ponekad može biti još teže za prepoznati i rešiti.
- Pored toga, bolesti takođe mogu imati veliki uticaj na pseće raspoloženje. Psi koji se suočavaju sa fizičkim nelagodnostima često postaju povučeni i tužni. Rase sa specifičnim fizičkim karakteristikama, kao što su francuski buldozi, koji imaju problem sa disanjem, mogu postati posebno tužni jer se bore sa disanjem. Slično tome, baset hrtovi, poznati po dugim ušima, skloni su infekcijama koje mogu uzrokovati bol, dok jazavčari, sa svojim dugim leđima, često pate od problema sa kičmom koji mogu biti izuzetno bolni.
Još jedan važan uzrok tuge kod pasa je gubitak voljene osobe. Psi veoma emocionalno reaguju na gubitke u svom životu, bilo da je to smrt njihovog vlasnika, gubitak drugog psa u domu ili čak samo razdvajanje od porodice. Psi poput maltezera, jorkširskih terijera i čivava mogu da formiraju snažne emotivne veze sa svojim vlasnicima, pa gubitak takvih veza može biti duboko traumatizirajuće za njih. Nemačke doge, iako impresivnih dimenzija, takođe su vrlo osetljive na gubitak, i mogu patiti i mesecima nakon toga.
- Promene u životnoj okolini, kao što su dolazak novog člana porodice ili selidba, mogu izazvati stres kod pasa. Psi su životinje koje vole rutinu, a svaka promena može ih izbaciti iz ravnoteže. Neke rase, kao što su šeltiji i akita inu, vrlo su osetljive na promene i često pate u tišini, što ih čini još emotivnijim. Border koliji, izuzetno inteligentni psi, postaju nervozni kada su svesni da se nešto promenilo, ali nisu sigurni šta to znači za njihov svet.
Nedostatak fizičke aktivnosti takođe može izazvati tugu kod pasa. Psi poput džek rasel terijera, koji su poznati po svojoj energičnoj prirodi, mogu postati depresivni ako nisu u mogućnosti da se kreću i troše svoju energiju. Haskiji, koji su prirodno građeni za duže trčanje, postaju melanholični i letargični ako nemaju priliku da trče i istražuju. Vajmaraneri, lovci sa aristokratskom pojavom, takođe pate ako nisu u mogućnosti da zadovolje svoje lovačke instinkte kroz fizičku aktivnost.
- Dosada je još jedan značajan uzrok tuge kod pasa, naročito kod rasnih pasa koji su intelektualci. Pudle i australijski stočarski psi mogu postati depresivni ako nisu stimulisani mentalno. Bez izazova i novih zadataka, ovi psi počinju pokazivati znakove depresije kroz destruktivno ponašanje, poput žvakanja nameštaja. Psi koji su inače veoma aktivni i potrebni mentalni izazovi, poput nemačkih kratkodlakih ptičara, mogu postati nezadovoljni i tužni bez adekvatnog angažmana.
Prekid rutine, poput promena u režimu ishrane ili šetnji, može uzrokovati stres kod pasa. Engleski buldozi i bernardi su primeri pasa koji su posebno pedantni po pitanju svoje rutine. Kada nešto nije po planu, postaju nervozni i ponekad odbijaju da jedu. Promena u rasporedu može ih ozbiljno uznemiriti i izazvati smanjenje njihove sreće.
