Na početku devedesetih godina prošlog veka, Srbija je bila pogođena serijom otmica poznatih ličnosti, događajima koji su potresli javnost i postali deo pop kulture tog perioda.
- Otmice su postajale sve češće, a njihov zaplet delovao je kao scena iz filma: maskirani otmičari, naoružani do zuba, prete porodičnim članovima i poslovnim partnerima poznatih ličnosti, a zahtjevi za otkupom su bili visoki, gotovo neverovatni. Uprkos strahu i panici koji su zavladali, mnoge od ovih otmica su kasnije rasvetljene, a odgovorni su privedeni pred lice pravde.
Jedna od najspektakularnijih otmica bila je ona biznismena Miroslava Miškovića, koja je ostavila dubok trag u javnosti. Naime, 9. aprila 2001. godine, Mišković je otet dok je krenuo na posao. U trenutku kada je sa svojim vozačem pokušao da stigne na posao, na putu im je stao tamnoplavi Audi, iz kojeg su izašla dva maskirana otmičara, a Mišković je pretučen i nasilno ubačen u njihov automobil.
Oči su mu bile zalepljene širokom selotejp trakom, a on je, pokušavajući da se brani, udario jednog od otmičara. Otmičari su od porodice Mišković tražili deset miliona maraka za njegovo oslobađanje, a nakon toga je Mišković ispričao detalje svog mučnog iskustva u otmici. Iako je iskustvo bilo izuzetno traumatično, Mišković je kasnije uspeo da se vrati i nastavi svoj život, a otmičari su privedeni i osuđeni.
- Otmica, međutim, nije bila jedinstven slučaj. Samo nekoliko dana pre otmice Miškovića, pokušaj kidnapovanja njegovog sina Marka, gotovo identičnom metodom, nije bio uspešan, a nedelju dana nakon toga, otet je sin vlasnika jedne od najvećih mesnih industrija u Srbiji, Matijević. Otmičari su bili bivši policajci i kriminalci, koji su se povezali sa albanskom mafijom. Ova otmica je bila specifična jer je crnogorska policija ubrzo nakon toga pronašla Matijevića na granici sa Albanijom, a ceo slučaj je izazvao brojne spekulacije o umiješanosti visokih struktura iz bezbednosnog sektora.
Ali, to nije bio kraj neobičnim i dramatičnim otmicama tog vremena. Najpoznatija otmica, koja je postala predmet mnogih medijskih izveštaja, bila je ona koja se dogodila 26. septembra 1981. godine. Tada su otmičari u avionu JAT-a, na letu iz Titograda za Beograd, uspeli da preotmu letelicu i stave je pod svoju kontrolu. U avionu je bio i nekadašnji direktor fudbalskog kluba Budućnost, Žarko Vukčević, koji je u svom sećanju, više od tri decenije kasnije, ispričao kako je, u trenutku panike, došao do izlaza za slučaj opasnosti i pomogao putnicima da pobegnu iz letelice.
- Sam incident je postao poznat u medijima kao “filmska otmica”, jer je događaj dobio neočekivani obrat. Otmica aviona nije se završila tragično, već je, uz pomoć putnika, avion uspešno prešao u ruke vlasti. Ovaj događaj bio je ispunjen dramatičnim i komičnim trenucima, u kojima su putnici, između kojih je bilo i poznatih glumaca i pevača, uspeli da prevare otmičare i, na kraju, pobegnu iz njihove ruke.
U avionu su bili poznati glumci kao što su Miša Janketić, Žarko Laušević, Marko Nikolić, kao i pevačica Biljana Petrović, a Vukčević je u svom sećanju istakao i reakciju svojih saigrača, koji su isprva mislili da je sve samo šala. “Mirko je dugo spavao, a kada se probudio i saznao da je avion otet, pitao je: ‘Jesu li oteli?'” prisetio se Vukčević. Otmica je, nakon početne panike, postala gotovo komična situacija, ali i kroz tu komičnu prizmu, prikazivala je hrabrost i snalažljivost putnika, koji su uspjeli da preokrenu tok događaja. U istoriji otmica, ovo je jedan od najsvetlijih trenutaka kada su otmičari bili nadmašeni sopstvenom nespretnosti.
Na kraju, otmica nije bila samo slučaj nasilja, već i pokazatelj društvenih i političkih promena koje su se dešavale u regionu. Svaka od ovih otmica, iako dramatična, otkrivala je složene odnose između kriminala, sigurnosnih službi i javnih ličnosti u vreme nestabilnosti. A iako su mnogi od ovih slučajeva završeni hapšenjem i suđenjima, ostala je i neizbrisiva senka neizvesnosti, koja je sve više pritisnula društvo u tom periodu
