U današnjem članku pišemo o istraživanjima koja razotkrivaju neočekivane znakove koji mogu ukazivati na dug život. Iako mnogi smatraju da su ključni faktori dugovečnosti genetika, ishrana i fizička aktivnost, nedavna istraživanja pokazuju da postoje i drugi, neočekivani faktori koji mogu imati ključnu ulogu u tome.
- Naučna istraživanja otkrivaju da su dugovječnost i zdravlje u velikoj meri povezani sa bihevioralnim, društvenim i neurobiološkim karakteristikama, koji ponekad nisu očigledni.Jedan od najjačih prediktora dugog života je sposobnost da odložimo trenutno zadovoljstvo, što je, prema istraživanjima, direktno povezano sa aktivnostima prefrontalnog korteksa u mozgu.
Ovo istraživanje je prvi put otkriveno u klasičnim studijama o deci, gde su oni koji su čekali veću nagradu kasnije u životu imali niže stope kardiovaskularnih bolesti, manji rizik od dijabetesa, bolju kontrolu težine i stabilniju psihu. Ovo pokazuje da nije samo važna sposobnost fizičkog vežbanja, već i kako reagujemo na izazove u svakodnevnom životu. Ljudi koji umeju da odlože trenutne užitke i prepoznaju dugoročnu nagradu obično vode zdraviji život i manje su podložni stresu, koji je često uzrok mnogih bolesti.
- Drugi važan faktor za dug život je duboka emocionalna veza sa bar jednom osobom u životu. Ovaj faktor je bio istraživan kroz najveću studiju o razvoju odraslih, koja traje više od 85 godina. Studija je pokazala da ljudi koji imaju snažne, kvalitetne veze sa partnerima, prijateljima ili porodicom imaju niži nivo kortizola, manje pate od hroničnih upala i bolje očuvanje kognitivnih funkcija. Nasuprot tome, usamljenost je povezana sa povećanjem mortaliteta za čak 30%, što je skoro isto kao efekat pušenja. Emocionalne veze ne samo da nam pomažu da se nosimo sa životnim stresovima, već su ključne za psihičko zdravlje i opšte dobrostanje. Snažna emocionalna podrška stvara osećaj sigurnosti, smanjuje nivo stresa i pomaže da se nosimo sa životnim izazovima, što direktno doprinosi produžetku života.
Iako mnogi smatraju da je za zdravlje najvažniji fizički trening, istraživanja pokazuju da i umereni optimizam igra ključnu ulogu. Nije reč o preteranoj, naivnoj pozitivnosti, već o realističnom pristupu životu. Studija sa Harvardske škole javnog zdravlja je pokazala da žene koje su bile umereno optimistične žive 11-15% duže, a rizik od smrti usled kardiovaskularnih bolesti bio je smanjen za 38%. Smanjenje stresa i boljeg regulisanja autonomnog nervnog sistema povezano je sa ovim optimizmom. Takođe, optimizam nije samo emocija, već i način kako gledamo na životne situacije i izazove. Ljudi koji u svemu traže neki pozitivan ishod i dobre strane ne samo da se bolje nose sa životnim problemima, već imaju i veće šanse za duži i zdraviji život.
- Pokretanje tela, čak i bez nužnog učenja intenzivnih fizičkih vežbi, takođe ima veliki uticaj na dugovječnost. Plave zone, poznate po tome što imaju najviše broja stogodišnjaka, pokazuju da je za zdravlje mnogo važnija redovna aktivnost niskog intenziteta nego povremeni intenzivni trenuci fizičkog napora. Hodanje, kretanje po kući ili jednostavno čišćenje mogu učiniti čuda za naše zdravlje. Ove aktivnosti smanjuju smrtnost, poboljšavaju osetljivost na insulin, metabolizam lipida, a čak poboljšavaju i mitohondrijsku funkciju. Dakle, nije potrebno vežbati svakodnevno na visokim intenzitetima – važno je da budemo aktivni i da se što više krećemo tokom dana.
Svi ovi faktori koji se tiču emocionalnog zdravlja, fizičke aktivnosti i mentalnog stanja, mogu biti od velike pomoći u postizanju dugog života. No, nauka ne smatra samo te faktore presudnim. Osećaj smisla u životu je možda jedan od najsvetlijih pokazatelja koliko će neko živeti. Istraživanje JAMA Psychiatry iz 2019. godine pokazalo je da ljudi koji imaju osećaj svrhe u životu imaju 23% manji rizik od prerane smrti, niže inflamatorne markere i bolju regulaciju imunog sistema. Smisao života ne mora biti u nekoj velikoj misiji, već u svakodnevnim malim stvarima koje nas motivišu i daju nam osećaj da naš život ima dublji cilj.
U sve većoj potrazi za dugim životom, nauka ne gleda samo na fizičke karakteristike, već sve više na mentalnu stabilnost i emocionalne veze. Ako uspemo da se povežemo sa sobom i drugima, kontrolišemo stres, živimo umereno i zadržimo optimizam, možemo da postignemo dug i zdrav život. A najbolja stvar je što ove promene mogu da se postignu u bilo kojem životnom periodu.
