Mnogi roditelji, vođeni najboljim namerama, žele da svom detetu obezbede kućnog ljubimca koji će mu biti veran saputnik, izvor radosti i prijateljstvo za ceo život. Pas se često doživljava kao idealan izbor, simbol bezuslovne ljubavi i zaštite.
- Ipak, iza te romantične slike krije se niz ozbiljnih pitanja o bezbednosti, odgovornosti i realnim rizicima koje roditelji ne bi smeli da zanemare. Stručnjaci upozoravaju da izbor psa ne sme biti zasnovan samo na izgledu, popularnosti rase ili lepim pričama sa društvenih mreža, jer neke rase prirodno teže ponašanjima koja mogu predstavljati opasnost za malu decu.
Veterinari i stručnjaci za ponašanje životinja godinama ističu da odnos psa i deteta zahteva stalni nadzor, strpljenje i jasno postavljene granice. Čak i psi koji su poznati kao porodični mogu reagovati nepredvidivo u situacijama stresa, buke ili grube igre. Deca često ne umeju da prepoznaju znakove nelagodnosti kod psa, poput ukočenog tela, povlačenja ustranu ili režanja, što može dovesti do naglih i opasnih reakcija. Upravo zbog toga stručnjaci naglašavaju da se pas i dete nikada ne smeju ostavljati sami, bez obzira na rasu ili prethodna pozitivna iskustva.
- Prema navodima domaćih veterinara, odluka o udomljavanju ili kupovini psa treba da bude rezultat detaljnog informisanja o karakteru rase, nivou energije, toleranciji na buku i potrebi za dresurom. Veterinarska komora Srbije u svojim preporukama jasno navodi da roditelji sa malom decom moraju biti posebno oprezni, jer kombinacija neiskustva deteta i snažnog, temperamentnog psa može dovesti do ozbiljnih posledica. Ove preporuke se zasnivaju na dugogodišnjim analizama povreda i incidenata u domaćinstvima, gde se pokazalo da su ugrizi najčešće posledica nesporazuma, a ne „zloće“ psa.
Jedna od rasa koja se često pominje u ovom kontekstu jeste pitbul. Iako mnogi primeri pokazuju da pitbuli mogu biti izuzetno privrženi i lojalni porodici, njihova snaga, brzina i impulsivnost predstavljaju faktor rizika kada su u pitanju mala deca. Ukoliko pas nije pravilno socijalizovan od ranog uzrasta, a dete nije naučeno kako da mu prilazi i komunicira s njim, potencijal za ozbiljne povrede postaje realan. Stručnjaci naglašavaju da pitbul nije pas za neiskusne vlasnike, naročito ne u porodicama sa decom predškolskog uzrasta.
- Slična upozorenja važe i za rotvajlere, rasu poznatu po snažnom zaštitničkom instinktu. Rotvajleri su inteligentni i odani, ali upravo ta potreba da „brane svoje“ može ih dovesti u konfliktne situacije. Nagli pokreti, vika ili povlačenje za uši i rep, što je kod dece često nesvesno, mogu kod ovog psa izazvati reakciju koju dete ne može da kontroliše ili izbegne. Ova rasa zahteva doslednu dresuru, jasnu hijerarhiju i stalnu socijalizaciju, bez izuzetka.
Dobermani se često opisuju kao elegantni i izuzetno verni psi, ali njihova dominantna priroda i visoka osetljivost na stres čine ih zahtevnim za porodično okruženje sa malom decom. Gruba igra i iznenadni pokreti mogu kod dobermana izazvati nelagodnost koja prerasta u odbrambeno ponašanje. Stručnjaci upozoravaju da deca često ne razumeju kada pas želi mir ili prostor, što povećava rizik od incidenta.
- Akita inu je rasa koja odiše dostojanstvom i odanošću porodici, ali istovremeno zadržava izraženu rezervisanost prema drugima. Ovi psi nisu poznati po spontanom tolerisanju dece, naročito one koja nisu deo njihove uže porodice. Njihova veličina i fizička snaga mogu dovesti do nenamernih povreda čak i tokom igre, bez ikakve agresivne namere. Upravo zbog toga stručnjaci savetuju poseban oprez u porodicama gde deca često dovode drugare u kuću.
Haski je još jedan primer rase koja se često pogrešno doživljava kao idealna za decu zbog svog „razigranog“ izgleda. Iako su haskiji društveni i puni energije, oni zahtevaju ogromnu količinu fizičke aktivnosti i mentalne stimulacije. Ako se te potrebe zanemare, pas može postati frustriran, nestrpljiv i sklon nepredvidivim reakcijama. Deca, sa svojom potrebom za pažnjom i igrom, mogu dodatno opteretiti psa koji već nema dovoljno prostora za ispoljavanje energije.
- Prema savetima koje redovno objavljuje Institut za majku i dete „Dr Vukan Čupić“, bezbednost dece u domu mora biti apsolutni prioritet. U njihovim stručnim tekstovima ističe se da roditelji često potcenjuju rizike koje nosi zajednički život dece i velikih, snažnih pasa, oslanjajući se na pretpostavku da „naš pas nikada ne bi“. Upravo takav stav, upozoravaju stručnjaci, najčešće prethodi incidentima.
Važno je naglasiti da nijedan pas nije „loš po prirodi“. Problemi najčešće nastaju zbog pogrešnih očekivanja, nedostatka edukacije i neadekvatnog nadzora. Ministarstvo zdravlja Republike Srbije u svojim preventivnim kampanjama ukazuje na značaj edukacije roditelja i dece o pravilnom ponašanju u prisustvu životinja. Ove smernice naglašavaju da dete mora učiti da poštuje prostor psa, dok roditelj snosi odgovornost za izbor rase i uslove u kojima pas živi.
Na kraju, odluka o uvođenju psa u porodicu sa decom mora biti promišljena i odgovorna. Ljubav prema životinjama ne sme zaseniti realnost svakodnevnog života i potencijalne rizike. Pas može biti divan prijatelj detetu, ali samo ako su roditelji spremni da ulože vreme u edukaciju, nadzor i pravilnu brigu. Prava informacija, strpljenje i odgovornost ostaju ključni faktori u stvaranju sigurnog i harmoničnog doma za sve njegove članove
