Ljubav je često prikazana kao besprijekorno emocionalno putovanje, potpuno ispunjeno srećom, toplinom i jednostavnošću. Međutim, iza svake ljubavi kriju se borbe, često nevidljive, skrivene duboko u srcima onih koji je doživljavaju.
- Ova priča nije o idealnoj bračnoj noći ispunjenoj samo radošću. Naša borba počinje upravo tamo, u trenutku kad svi očekuju početak nove faze života, a zapravo je to bio početak najtežeg puta – puta borbe sa prošlošću.
Lucía, žena koju je volio, nosila je ne samo telesne, nego i emotivne rane koje su bile duboko skrivene. Za njega je svaki trenutak sa njom trebao biti onaj na koji će gledati kao na početak sreće. Ipak, ono što je doživeo tog prvog trenutka zajedno, bilo je daleko od onoga što je očekivao.
- Kada su zatvorili vrata hotelske sobe, Lucía mu je rekla reči koje su ga duboko pogodile: „Molim te… nemoj da me dodiruješ.“ Bila je to tiha molba koja nije samo odražavala trenutnu patnju, već je otkrivala tragove nasilja koji su nosili duboku emocionalnu bol. Na njenim rukama i ramenima videli su se ožiljci – ne samo od fizičkog nasilja, nego i od emocija koje je nosila sa sobom. U tom trenutku, on je znao da nisu samo rane te koje treba izlečiti. Bilo je jasno da ljubav nije dovoljna da izleči sve.
Lucía je nosila mnogo više od telesnih rana. Te rane bile su plod prošlosti koju nije mogla zaboraviti. To nije bio samo rezultat njenog očuha, čije nasilje je ostavilo tragove na njenoj koži, već je to bio sveobuhvatan teret prošlih iskustava koja su joj oduzela mir. U suzama, ispričala je svoju priču, otkrivajući da emotivne rane nisu bile ništa manje ozbiljne od fizičkih. „Neke rane koje si video… nisu samo od njega. Ove misli su ostale,“ rekla je, pokazujući da prošlost nije samo utisnuta u njene telo, već i u njen um, koji nije mogao da se oslobodi traume. Iako je on želeo verovati da ljubav može da izleči, shvatio je da je to put koji zahteva vreme, i da lečenje nikako nije bio proces koji se može ubrzati.
- Iz tih bolnih trenutaka, postalo je jasno da ljubav, ma koliko bila snažna, mora biti strpljiva. Ljubav nije samo sreća, ljubav je i borba. S vremenom, iako su se zajedno trudili da se nose sa svim bolnim uspomenama i dubokim ranama, Lucía je nastavila da se bori sa svojim demonima. A onda, kada je on pokušao da nađe bilo koji izlaz iz tih trenutaka bola, zatekao je nešto na svom telefonu – poruku od nepoznatog broja. Poruka koja je vraćala sve loše uspomene i podsećala ih na to da opasnost iz prošlosti nikada nije stvarno nestala. „Mislila si da će te brak spasiti. Vidimo se uskoro,“ pisalo je u poruci, koja je samo dodala novu dimenziju straha.
Kako bi nastavili dalje, trebalo je da se suoče sa prošlim traumama. I to nije bio jednostavan put. Bilo je jasno da će borba trajati. Ali, usprkos svemu, njihova priča nije bila završena. Prvi koraci su bili teški, ali je ljubav postala pokretačka snaga koja je vodila dalje, čak i u najmračnijim trenucima. Kroz sve prepreke, odlučili su da ostanu zajedno, suoče se sa svakim izazovom, i pokušaju da pronađu svetlost na kraju tog dugog i tamnog tunela.
- S obzirom na sve izazove kroz koje su prošli, njihova priča nije samo o ljubavi, već i o borbi – borbi sa sopstvenim ranama, sa prošlim iskustvima koja su ih oblikovala i sa svakodnevnim neizvesnostima. Ljubav je postala snaga koja ih je podržavala, ali borba je bila svakodnevni zadatak. Na kraju, ljubav nije samo trenutak sreće, ona je proces.
Zahvaljujući tome što su se oboje opredelili za borbu, njihova priča je postala inspiracija za sve koji se bore sa sopstvenim traumama i prošlim iskustvima. Bez obzira na sve što su prošli, nisu se predali. Danas su živeli za ljubav koja nije bila savršena, ali je bila prava i iskrena.
