U jednoj trgovini, pred Božić, desio se trenutak koji je promenio život jednoj ženi, a nije ni sanjala da će taj mali, nesvesni gest imati takav uticaj na nekog. Pre dvadeset godina, dok su ljudi uvek žurili sa svojim poklonima i blagdanskim kupovinama, ona je prolazila kroz težak period u životu.
- Iako je bila trudna, doživela je gubitak – u petom mesecu trudnoće izgubila je bebu. Taj gubitak bio je šok, ali to nije bio kraj njenih problema. Nedelju dana kasnije, njen muž je napustio, rekavši da mu nije potrebna žena koja mu ne može dati naslednika.
Ostala je sama, potpuno slomljena, verujući da život više neće imati nikakvu svetlost. Njeni dani su prolazili u tami, sve do trenutka kada je otišla u trgovinu uoči Božića. U tom trenutku, zatekla je scenu koja joj je slomila srce. Dete, možda petogodišnje, sa ožiljkom na obrazu, pitalo je majku hoće li joj Deda Mraz doneti poklone.
- Majka je tiho odgovorila da Deda Mraz ove godine neće imati novca za poklone. Ovaj trenutak je bio ključan. Žena, uz slomljeno srce i nemoć da pomogne sebi, odlučila je da pomogne toj devojčici. Otrčala je do odeljka sa igračkama, kupila lutku, med, voće i slatkiše, a zatim je, kao Deda Mrazov pomoćnik, otišla do nje i njenoj majci donela poklone. Osmeh na dečijem licu vratio joj je snagu koju nije osećala već dugo.
Međutim, ni ona nije imala predstavu o tome šta će se desiti dvadeset godina kasnije. Na Badnje veče, neko je pokucao na njena vrata. Ispred nje stajala je mlada žena, s blagim osmijehom i istim ožiljkom na obrazu, onim koji je žena, koja je tada bila u trgovini, primetila pre mnogo godina. Srce joj je počelo snažno da kuca. Ta žena joj je ispričala kako je upravo ona, žena koju je pomogla u trgovini pre dve decenije, promenila njen život. „Vi ste spasili moj Božić kada sam bila dete“, rekla je, a njene oči bile su pune zahvalnosti.
- Žena, sada odrasla, postala je socijalna radnica i sada pomaže deci i porodicama u kriznim situacijama. Svaka pomoć koju je pružila podsećala ju je na dan kada je neko, bez ikakvog interesa, pomogao njoj. A tada je postalo jasno da nisu samo najveće žrtve koje ostave tragove, već i najmanji gestovi. Ana je ženi donela kutiju s malom figuricom anđela, koja je bila ugravirana s datumom tog Božića. Žena nije mogla da zadrži suze, jer je shvatila da ono što je učinila tog dana, nije bilo uzalud.
- Rekla je da nikada nije pomislila da je učinila nešto posebno. Reagovala je iz srca, jer nije mogla da podnese bol u očima deteta. Ana joj je tada rekla nešto što će zauvek ostati u njenom srcu: „Upravo tada, vi ste postali majka – ne rođenjem, već izborom.“ Te reči su je duboko potresle, ali sada je osećala mir koji nije poznavala decenijama. Iako nije postala majka na način na koji je to želela, postala je majka u trenutku kada je to nekome bilo najpotrebnije. I to je bilo dovoljno.
Ova priča o jednoj ženi koja je nesvesno dodirnula život jednog deteta, a potom i ponovo postala deo tog života, pokazuje koliko male stvari mogu imati veliki uticaj. Iako život ne vraća uvek ono što smo izgubili, on nas ponekad vodi na put da shvatimo zašto smo morali proći kroz bol. I nije važno koliko godina prođe, dobrotu ne briše ni vreme ni udaljenost. Ova žena je naučila lekciju o ljubavi, saosećanju i o tome da život može da se menja u trenutku, samo ako se odlučimo da budemo dobra osoba.
Iz ove priče možemo izvući mnoge pouke. Ponekad su najmanji gestovi ljubavi i pažnje najvažniji i najdugotrajniji. Ovaj jednostavan trenutak pomogao je detetu da veruje u ljude, a ona je odrasla u ženu koja sada pomaže drugim. Ova priča nas podseća da se ljubav i dobri postupci ne zaboravljaju, da postoji dublja povezanost među ljudima nego što smo toga svesni. I, možda najvažnije, da nikada ne znamo kada ćemo, kroz neki mali čin, promeniti nečiji život za dobro.
