U savremenom društvu mnogi ljudi vode živote koji su daleko od ispunjenih i smislenih. Bez strasti i svrhe, dani prolaze u rutini, a život se svede na ispunjavanje obaveza bez dubljeg promišljanja o njegovom pravom značenju.
- Osobe koje su zaglavljene u ovom ciklusu često ne prepoznaju ozbiljnost svoje situacije, ali je ona postala duboko ukorenjena u svakodnevici mnogih ljudi. Ovaj fenomen postavlja pitanje: Zašto više od 90% ljudi živi površno, nesretno i glupo?
Kafka je u jednom od svojih najpoznatijih citata jasno ukazao na problem života koji je ispunjen samo sitnicama, bez dublje svrhe. “Ispuniš život sitnicama, a onda se jednog dana čudiš zašto ti je život malen.”
Ova rečenica ne govori samo o tome kako mnogi ljudi nesvesno dozvoljavaju da im dani prolaze bez razmišljanja, već i o tome kako se tako izgubljeni prolazi kroz život, bez ikakve dublje refleksije o svom postojanju i njegovoj vrednosti. Ovaj citat često koristi kao upozorenje o tome kako površnost može preplaviti ljude, a oni koji ne razmišljaju dovoljno duboko, ostaju zarobljeni u svojoj svakodnevici. Prema pisanju portala Danas.ba, ovi postupci dovode do nezadovoljstva i frustracija, dok istovremeno smanjuju mogućnost da prepoznamo duboku radost koju život može pružiti.
- Razlog zbog kojeg toliko mnogo ljudi bira živeti na autopilotu, uprkos činjenici da njihov život postaje predvidljiv i dosadan, ima mnogo dublje korene u modernoj potrošačkoj kulturi. U svetu u kojem su trenutna zadovoljstva često nadohvat ruke, ljudi su skloniji odustajanju od ozbiljnijeg razmišljanja o svom životu. Danas.ba navodi da se naš um brzo navikne na brze nagrade i zadovoljstva, koja mogu doći u obliku besmislenog gledanja TV serija ili beskrajnog skrolovanja kroz društvene mreže. Ovi trenuci koji nas trenutno zadovoljavaju mogu nas dugo držati u stanju neaktivnosti i nesvesnog života, dok ostale, dublje i vrednije aktivnosti ostaju zanemarene.
Drugi veliki faktor koji doprinosi ovoj površnosti je strah od suočavanja sa sopstvenim nesigurnostima. Mnogi ljudi bježe od toga da se zapitaju da li su zadovoljni onim što jesu i kako izgledaju njihovi životi. Kada im se postavi pitanje “Da li mi se sviđa osoba u koju se pretvaram?”, često se stvore osećaji nelagode i nesanice. Pokušavaju da se “sakriju” iza buke spoljnog sveta, bilo kroz medije, prijatelje ili društvene mreže, kako bi izbegli suočavanje sa svojim dubljim nesvesnim željama i potrebama. Ponekad je, prema Danas.ba, teško izaći iz ovih ustaljenih obrazaca, ali priznanje problema i samosvest predstavljaju ključne korake prema promjenama.
- Pored toga, društvene norme često nagrađuju površne živote, one koji se uklope u očekivanja većine, dok istovremeno zanemaruju ili čak kažnjavaju dublje mislioce i pojedince koji odbijaju da se priklone mainstream idejama. Ova dinamika stvara ogromnu prazninu među onima koji žele da postignu nešto više, a ostaju ignorisani jer ne žele da se prilagode. Prema mišljenju stručnjaka iz oblasti sociologije, citiranih od strane Blica, ljudi koji traže autentičnost i originalnost često se suočavaju sa izazovima u društvu koje vrednuje više grupne norme nego individualne izbore.
- Kafkina poruka, koja je izuzetno relevantna u današnjem društvu, nije samo kritika, već poziv na buđenje. Bez obzira na to koliko bi promene mogle izgledati male, one mogu biti ključne za kvalitet života koji živimo. Danas.ba ističe da život ne mora biti drastično promenjen da bi postao ispunjeniji; dovoljno je samo da postavimo prava pitanja i krenemo ka pozitivnim promenama u svakodnevnom životu. Kafkin citat nosi snažnu poruku o tome kako “sitnice” koje činimo svakodnevno oblikuju naš život i naš karakter. Umesto da se prepuštamo rutinama koje nas ispunjavaju samo površno, možemo se usmeriti na aktivnosti koje nas zapravo oplemenjuju i donose istinsku sreću.
Za ljude koji žele izbeći život bez svrhe, Kafka nas podseća da promene ne moraju biti velike i dramatične. Mala, ali svakodnevna odluka da prestanemo ispunjavati svoje vreme besmislene aktivnosti, može nas odvesti prema životu koji je zaista vredan življenja. Možda je najvažniji korak prestati živeti u strahu od promjena i ustrajati na putu prema dubljoj svrsi, kojoj možemo da se posvetimo kroz redovne i iskrene refleksije o svom postojanju. Blic sugeriše da ovi procesi introspekcije i samoproučavanja mogu biti najbolji način za izgradnju života koji se ne zasniva na površnim, već na dubljim vrednostima i ciljevima.
Kada se osvrnemo na vlastite živote, važno je zapitati se ne samo koliko smo zauzeti, već koliko smo zaista živeli. Da li su naši dani ispunjeni stvarima koje nas ispunjavaju i razvijaju, ili samo sitnicama koje ne ostavljaju trajni utisak? Ova duboka pitanja nas mogu podstaći da preispitamo svoje dnevne rutine i počnemo donositi mudre, promišljene odluke koje nas približavaju životu sa svrhom. Kafkin citat nas podseća da nije dovoljno samo da proživimo život; moramo ga živeti.
