U današnjem članku, želim vam ispričati priču o neobičnom susretu između starog beskućnika i žene koja je radila kao blagajnica u supermarketu, a koja nije znala da je iza nje stajao jedan vrlo moćan čovek.
- Ova priča se završava na način koji će vas zapanjiti, jer nam pokazuje koliko je važno poštovati druge, bez obzira na njihovu situaciju.Bilo je to obično, užurbano popodne u supermarketu.
Kase su radile punom parom, a kupci su žurili da završe svoje kupovine. Među njima je bila i Sarah, blagajnica koja je radila u tom supermarketu godinama. Iako je bila brza i efikasna u svom poslu, imala je određenu nelagodnost prema kupcima koji su je usporavali.
- Jednog dana, starac je ušao u supermarket i polako se približio njenoj kasi. Njegov hod bio je nesiguran, gotovo bolan. Nosio je pohabane, narandžaste pantalone, iznošen džemper i čizme koje su pokazivale znake života provedenog na ulici. Njegovo lice bilo je izmučeno, a odjeća je odavala da je već dugo bez toplog obroka i krova nad glavom.
Starac je na pultu spustio samo nekoliko stvari: bocu vode i mali sendvič. Nakon što je iz džepa izvadio nekoliko kovanica, počeo je da ih broji, pokušavajući da sakupi tačno onoliko koliko je bilo potrebno za platiti svoj račun. Sarah nije podigla pogled, već je, nestrpljivo, čekala da završi. Kad je došao trenutak da iznese iznos, rekla je: „4,87 eura.“ Bez obzira na to što je starac učinio, ona je bila iritirana njegovim ponašanjem.
- Kada je starac pažljivo postavio kovanice na pult, Sarah je odmah reagovala. Ispod glasa je izgovorila: „Ozbiljno? Hoćeš li platiti ovim?“ Zatim je naglo pomerila kovanice sa pulta, a one su pale na pod. „Pokupi ih ako želiš svoje stvari“, obrecila se na njega, dodajući da neće dodirnuti te prljave novčiće.
Starac je stajao, savladan stidom. Pognute glave, polako je počeo da sakuplja kovanice sa poda. Niko od prisutnih kupaca nije rekao ni reč. Svi su skrenuli pogled, jer se niko nije usudio da stane u njegovu odbranu.
- Ono što Sarah nije znala bilo je da je ceo ovaj događaj pomno pratila jedna osoba. Iza nje, samo nekoliko metara dalje, stajao je gospodin Thompson, izvršni direktor lanca supermarketa, koji je odlučio da proveri kako se zaposleni ponašaju prema kupcima. Iako je izgledao kao svaki drugi kupac, njegov izgled, ponašanje i uspravno držanje govorili su nešto drugo.
Kada je Thompson video šta se dešava, njegova reakcija bila je trenutna. Ljutnja je zamenila smirenost, a odlučnost je prešla u akciju. Krenuo je ka pultu, tačno u trenutku kad je starac završio s podizanjem novčića. „Oprostite“, rekao je mirno, ali sa hladnoćom u glasu.
- Sarah je, tek tada, shvatila ko je zapravo čovek koji stoji ispred nje. Počela je da paniči, a na njenom licu se odmah pojavila nervoza. „Gospodine, ja… zadržavao je red…“, počela je objašnjavati, ali je Thompson odmah prekinuo: „Dosta!“, rekao je hladno, „Upravo ste ponizili osobu koja se već dovoljno muči. Poštovanje ne košta ništa.“
Okrenuo se prema menadžeru trgovine i rekao: „Ovaj zaposleni se odmah otpušta. Izvedite je napolje.“ Zatim se okrenuo prema starcu i izvinio mu se: „Vaša kupovina je besplatna… i molim vas, uzmite ovo.“Pružio je starcu novčanicu, a starac, sa suzama u očima, zahvalio mu je. To je bio trenutak koji će se dugo pamtiti.
Nakon tog incidenta, supermarket je promenio svoja pravila i ponašanje prema kupcima. Ovo je lekcija koju je Sarah naučila na teži način: prezir uvek pada brže od novčića bačenog na zemlju.Ova priča nam pokazuje koliko je važno poštovati druge, bez obzira na njihov socijalni status ili izgled. Ponekad, upravo ti mali, nevažni trenuci, mogu imati najveći uticaj na naš život i živote drugih
