Za vreme Jugoslavije, proslava Nove godine bila je ozbiljan poduhvat koji je zahtevao planiranje i pripremu mnogo pre nego što bi sama večer stigla. Prema pričama starijih, najlepše uspomene na te dane vežu se uz obiteljsku tradiciju, kada su se jela pripremala sa posebnom pažnjom, jer nije bilo lako nabaviti sve potrebne namirnice.
- U razgovoru sa bakom, koja je godinama pripremala novogodišnje obroke, saznala sam kako su izgledali ti dani, kako se već od oktobra počelo sa pripremama, jer je mnogo toga trebalo sačuvati i isplanirati unapred. Uprkos nedostatku, ljudi nisu gubili optimizam; imali su svoje načine da prebrode poteškoće i učine novogodišnju večeru posebnom.
Jedno od glavnih jela u to vreme bila je ruska salata, koja je bila nezaobilazna na svakom stolu. Sećanja na pripremu ove salate, koju je baka često pravila, vraćaju sliku o vremenu kada nisu postojale mešavine povrća koje su danas standard, pa je svaka namirnica morała biti zasebno kuhana.
- Baka je pričala kako je piletina, koju su gajili u selu, bila posebno odvojena za ovu priliku, jer nije bila lako dostupna u prodavnicama kao što je to danas. Krompir, šargarepa i grašak su se zasebno kuvali, a krastavčići su dolazili iz domaće turšije. Baka je čak naglasila kako je teglicu majoneza za salatu kupovala još u novembru, čekajući da stigne Novogodišnja noć, jer su te stvari bile luksuz, a sam proces pripreme bio je mnogo složeniji nego danas.
Pored ruske salate, nezaobilazna je bila prasetina iz rerne sa krompirom. Ovo jelo je oduvek bilo simbol prazničnog stola. Mekano meso iz rerne sa krompirom bio je pravi klasik koji je ukrašen domaćim sirom i kajmakom. U tim vremenima, bilo je vrlo važno obezbediti sveže meso, jer su mnoge porodice gajile svinje na selu, kao što je to radila baka. Meso koje je preostalo nakon klanja svinje 29. novembra obično se sušilo i koristilo tokom zime, a posebno za prazničnu večeru. Baka se sećala kako su komšije pomagale u čuvanju mesa, jer nisu svi imali zamrzivače, a frižideri su bili premali da bi se sve stalo. Meso je stoga često išlo na sušenje ili se delilo sa rodbinom i prijateljima.
- Domaći sir i kajmak su se nabavljali iz sela, a bili su pravi delikates koji su svi čekali. Baka je često govorila da je pravljenje domaćih jela, poput sira, bio ritual u porodici, jer je to bila prilika da se okupe svi članovi porodice i da se pripreme specijaliteti koji će obeležiti Novu godinu. „Svi su dolazili kod nas, jeli smo, pevali, smejali se“, sećala se baka tih vremena, dodajući da su najlepše uspomene vezane upravo uz miris sveže pripremljenih jela.
Torte su bile pravo remek-delo na trpezi, a jedna od omiljenih bila je „Reforma torta“. U to vreme, torte su bile luksuz, jer je za pripremu bilo potrebno mnogo kvalitetnih sastojaka, koji nisu bili lako dostupni. Baka se sećala kako je svaki deo torte bio pripreman sa posebnom pažnjom i ljubavlju, jer su svi u porodici voleli da uživaju u tom desertu. Zanimljivo je da je Reformu tortu pravila i kada nisu bile posebne prilike, jer je bila pravi simbol ljubavi i truda. U to vreme, torta nije bila samo desert, ona je bila deo tradicije, koja je povezivala generacije.
- Sećanja na prazničnu večeru iz tih vremena ostaju duboko urezana u kolektivnu svest, jer je svaki deo obroka imao duboko ukorenjenu tradiciju i simboliku. Baka je, pričajući o tim vremenima, naglasila da je cela priprema bila puno više od samo spremanja hrane; to je bio način života, prilika da se porodična veza ojača i da se svi okupe u zajedništvu.
Zanimljivo je da su mnogi običaji povezani sa novogodišnjim pripremama postali prepoznatljivi i u današnjem društvu, a na neki način i danas se vraćaju u modernim verzijama. Mnogi domovi širom bivše Jugoslavije i danas čuvaju uspomene na ove stare običaje, iako su se uslovi života znatno promenili. Takođe, mnogi se još uvek prisećaju vremena kada su praznici bili ispunjeni simbolikom i toplinom porodičnog okupljanja, a ne komercijalizovanim potrošačkim trendovima.
- Zanimljivo je i to što su se tokom tih vremena jela često pravila sa namirnicama koje nisu bile lako dostupne. Često se odlazilo na kraće putovanje kako bi se nabavile namirnice, što nije bio samo praktičan, već i društveni događaj. Odlazak do komšija i rodbine, deljenje namirnica i zajednička priprema obroka bila su mesta gde su se stvarale priče i uspomene koje su nosene iz generacije u generaciju.
Danas, iako se mnogo toga promenilo, svako ko je imao priliku da bude deo tih slavlja, pamti ih kao vreme kada je svaki trenutak bio vredan. Uprkos tome što su životni uslovi bili teži, bilo je puno više zajedništva, ljubavi i pažnje. To su bila vremena kada je svaka mala stvar imala ogromnu vrednost, a Novu godinu su slavili svi, od najmlađih do najstarijih.
Iako se danas sve brže menja, sećanja na te stare običaje čuvaju se u srcima svih onih koji su ih živeli, jer i dalje podsećaju na to koliko su jednostavne stvari, poput pripreme obroka sa voljenima, zaista vredne. Prema pisanju portala Blic, novogodišnja tradicija u bivšoj Jugoslaviji nije bila samo o hrani, već o vrednostima koje su se prenosile s generacije na generaciju
