U srpskoj tradiciji, kićenje božićne jelke, kao i obeležavanje ovog posebnog perioda godine, nije samo dekoracija, već nosi duboko ukorenjeno versko i simboličko značenje.
- Nažalost, mnogi od nas zaboravljaju šta stoji iza ovog običaja, pretvarajući ga u čistu prazničnu dekoraciju, dok pravi smisao ostaje neprepoznat. U poslednje vreme, otac Predrag Popović, poznati sveštenik, svojim tumačenjima i javnim nastupima na društvenim mrežama, podseća verne na pravu simboliku božićne jelke i svih njenih delova.
Na svom Instagram profilu, otac Predrag se dotakao upravo pitanja koji ukras treba stajati na vrhu jelke, a njegova tumačenja uzburkala su javnost i podsetila na važnost poznavanja hrišćanske simbolike u svakodnevnom životu.
- Prema tumačenju oca Predraga, jelka nije samo drvo koje ukrašavamo za praznike; ona je mnogo više od toga. Jelka, kaže otac, predstavlja Hrista i njegovu večnost. Iako tokom zime listopadna drveća gube lišće, jelka, kao čempresa, zadržava svoje iglice, simbolizujući tako Hristovu neprolaznost. Jelka postaje simbol života u trenutku smrti, jer dok drugi oblici života nestaju, ona ostaje, kao podsećanje na Hristovu večnost. Ovaj simbolizam je duboko ukorenjen u pravoslavnom verovanju, što potvrđuju mnogi verski izvori, uključujući “Telegraf” koji piše o značaju ove tradicije i njenom duhovnom nasleđu.
Ipak, možda najvažniji deo ove simbolike odnosi se na venac na vrhu jelke, koji je, prema otcu Predragu, pravi ukras, a ne zvezda. Zvezda, koja je često postavljana na vrh jelke u modernim interpretacijama, nije u skladu sa hrišćanskim tumačenjem. Otac Predrag ističe da venac simbolizuje Hristov venac od trnja, koji je nosio na svojoj glavi pre nego što je bio razapet. Svetlosni venac na jelki, stoga, postaje podsećanje na Hristovu žrtvu, ali i na njegovu pobedu nad smrću. Ovaj venac je simbol smirenja i nade, a njegova svetlost podseća na snagu života koja pobedjuje mračnu smrt. “Ascopost” navodi da ovakav venac nije samo ukras, već nosi duboko duhovno značenje koje nadmašuje samu dekoraciju.
- Svetlosne lampice koje se često nalaze na jelki, takođe, imaju svoje duhovno značenje. Iako mnogi ljudi lampice smatraju samo dekorativnim elementom, otac Predrag smatra da one predstavljaju rane Hristove. “Oni lampioni, to su rane Hristove. On je krvario nas radi”, objašnjava otac, dajući svetlu na jelki potpuno novo značenje. Svetlo na jelki postaje simbol vaskrsenja i nade, ali i podsećanje na stradanje koje je Hristos podneo za čovečanstvo. Prema mišljenju mnogih teologa i verskih lidera, svetlo na jelki ima istu simboliku kao i duhovno svetlo koje nas vodi kroz život. “Blic” prenosi da ova svetlost nosi poruku da uprkos mračnim trenucima, svetlost Hristove žrtve ostaje i vodi nas ka spasenju.
- U centru svih ovih običaja, otac Predrag se dotakao i teme žrtve. On ističe da je žrtva izraz ljubavi prema bližnjima, jer kroz žrtvovanje pokazujemo svoju ljubav i poverenje prema drugima. “Kada se žrtvujemo za druge, time pokazujemo da ih volimo”, kaže otac. Žrtva je temelj hrišćanske ljubavi, i kroz nju dolazimo do pravog smisla vere. Ovaj princip je prisutan u hrišćanstvu još od samog temelja verovanja, jer Bog je žrtvovao svog sina za dobrobit svih ljudi. “Telegraf” podseća da bez razumevanja žrtve, vera gubi svoj pravi smisao.
Vera u Boga, prema mišljenju oca Predraga, ima smisla samo ako shvatimo da je Bog došao među nas kako bi razumeo ljudsku bol i patnju. “Da je Bog ostao tamo gde jeste, ja ne bih verovao u njega. Šta on zna kako je meni, mojoj majci, mojoj deci, u braku?”, pita otac, ističući da prava vera podrazumeva razumevanje ljudskih borbi i patnji. Na ovaj način, Hristova žrtva nije samo istorijski događaj, već živi u svakodnevnom životu vernika.
Kroz sve ove simboličke interpretacije, otac Predrag nam poručuje da običaji kao što je kićenje jelke nisu samo estetske aktivnosti, već duboko ukorenjeni simboli vere i ljubavi. “Ona.rs” podseća da je važno da kroz ove praznične običaje ne zaboravimo osnovnu poruku hrišćanske vere: ljubav prema drugima i žrtva za njihovu dobrobit. Običaji, stoga, postaju podsećanje na najvažnije principe vere, a ne samo na površnu dekoraciju koja brzo prolazi
