Kristina Đorđević iz Čačka prošla je kroz životnu tragediju koja je iz temelja promenila njen svet. Sudeći po njenoj priči, možemo reći da je njen život bio prilično bezbrižan do trenutka kada je izgubila svog supruga i, samo nekoliko meseci kasnije, doživela tešku saobraćajnu nesreću koja je zauvek promenila njen život.
- Iako je mogla da se povuče, da se preda i da živi u tuzi, Kristina je odlučila da se bori, kako za sebe, tako i za svoju ćerku, koja je u tom trenutku bila samo beba.Kristina je imala 25 godina kada su se u njenom životu počele dešavati nesreće. Pre toga, sve je bilo idilično. Imala je srećno detinjstvo, uspešno školovanje, udata je i dobila ćerku. Međutim, kada je njen suprug dobio dijagnozu raka, Kristina se suočila sa životnom borbom. Suprug je, uprkos velikoj borbi, preminuo nakon godinu dana.
Ovaj gubitak za nju je bio težak, ali ona nije imala vremena da se slomi. Morala je da ostane jaka zbog svoje ćerke, koja je bila još uvek mala i potrebna joj je bila kao nikada pre. Kristina je na kraju postala majka koja je bila spremna da se bori sa svim nedaćama.
- Na žalost, nesreće nisu stajale. Nakon smrti svog muža, Kristina je doživela još jednu tragediju. U trenutku kada je samo pokušavala da se oporavi, sa prijateljem je krenula na kafu kod druge prijateljice. Dok se vraćala kući, dogodila se strašna saobraćajna nesreća. Kristina je bila putnik u vozilu koje je zbog klizavog puta sletelo sa puta, udarilo u šaht, prevrnulo se nekoliko puta i na kraju se zaustavilo udarivši u objekat. Kristinu su vatrogasci morali da izvuku iz potpuno uništenog automobila, a nesreća je ostavila ozbiljne posledice po njeno zdravlje. Pretrpela je prelom 12. grudnog pršljena, oštećenje kičmene moždine, polomljena rebra, potres mozga, a plućna maramica je bila probijena.
Kada su joj lekari saopštili da zbog oštećenja kičme više neće moći da hoda, Kristina je u tom trenutku prihvatila sudbinu. „Značila sam da više neću hodati. Nije bilo potrebe da pitam više ništa“, kaže ona za Blic, govoreći o tom šokantnom trenutku. Prvi susret sa njenim ocem bio je jedan od najtežih trenutaka u njenom životu. Bio je to trenutak kada je ona, iako nepokretna, pokušala da mu pruži ruku i kaže da će biti sve u redu, kao da nije verovala da će on morati da se suoči sa ovom tragičnom situacijom.
- Međutim, kako vreme prolazi, Kristina nije dozvolila da se njen život svodi na tragediju. Ona se, umesto toga, potpuno posvetila svojoj ćerki. Žena Blic navodi da je Kristina gledala svoju ćerku kao motivaciju da preživi i da ne odustane. Iako je već izgubila jednog roditelja, ona nije smela da dozvoli da njena ćerka postane još jedno siroče, i to zbog nje same. Ovo je bila njena snaga i jedini pokretač u borbi protiv sudbine.
Iako je bila fizički onesposobljena, Kristina nije odustajala. I dalje je bila prisutna u životu svoje ćerke, kao i u društvenim i profesionalnim krugovima, radeći na edukaciji o saobraćajnoj bezbednosti i drugim temama koje su joj bile bliske. Preživela je niz operacija i rehabilitacija u Beogradu, a iako nije mogla da hoda, ona se nije povukla. Umesto toga, postala je ambasadorka pozitivnog stava prema životu, upuštajući se u različite angažmane koji su pomogli i drugim ljudima da se suoče sa sličnim nedaćama.
- Kristina se, kao snažna žena, prilagodila svom novom životu, a njen životni duh je postao inspiracija mnogima. Njena sposobnost da se izdigne iznad tragedije i nastavi dalje ne može da ostavi nikog ravnodušnim. Ovaj pozitivan stav, koji je godinama održavala, postao je važan primer kako se može prevazići duboku patnju i gubitak, kako se treba nositi sa gubicima i kako se život mora nastaviti, uprkos svim teškoćama koje donosi.
Njena priča je, u pravi smislu te reči, lekcija za sve nas o tome kako život može biti lep čak i u trenucima tuge i bola. Kristina je pravo oživljavanje nade i poziv svim onima koji su suočeni sa sličnim izazovima da ne odustanu, da veruju u sebe i da se bore. Njena hrabrost i snaga govore da nijedna tragedija ne mora da bude kraj, već samo početak novog života i novih borbi.
Kako prenosi Blic, Kristina Đorđević danas živi kao svi drugi, iako su je fizičke prepreke sprečavale da živi onako kako je želela. Njena borba, međutim, nije ostala nezapažena, jer je ona postala simbol nade, borbe i istrajnosti
