Sve je izgledalo kao bajka. Greg je gledao u mene kao da sam jedina osoba na svijetu, a sve oko nas bilo je savršeno. Roditelji su platili sve detalje našeg vjenčanja, a dok smo plesali prvi ples, šapnuo mi je u uho da jedva čeka da budemo sami.
- Naš svadbeni poklon bila je kuća ukrašena svježim ružama. Greg me je preneo preko praga, nasmejan, i u tom trenutku verovao sam da nas čeka najlepša noć u životu.Međutim, kada smo ušli u spavaću sobu, tišina nas je okružila. Greg mi je pomogao da skinem vjenčanicu, ali kad je haljina klizila niz moja ramena, njegov izraz se promenio. Osmijeh je nestao s njegovog lica, a onda je počeo mrmljati:
„Ne… ne, ne! Ko si ti?“Njegov glas bio je pun suza, a atmosfera u prostoriji postala je napeta. Sjedio je na podu, ruke su mu bile u kosi, a oči su mu bile punе straha.„Greg?“ moj glas je bio tih i drhtav, ali on nije reagirao. “To nije moguće,” šapnuo je. „Ti nisi ona… ne možeš biti ona.“
- Pogledala sam ga zbunjeno, a onda okrenula leđa. Ožiljak sa moje lijeve strane bio je tu, isti mali beli trag koji je pomenuo. Zadrhtao je, gledajući me, kao da pokušava da riješi neku zagonetku.„Izgledaš kao ona,“ rekao je, a njegov glas je bio slomljen. „Ali ti nisi ona koju sam oženio. Ne možeš biti.“
Sela sam pored njega na krevetu i pokušala da shvatim šta se događa. „Reci mi, šta to pričaš?“ pitala sam, osjećajući kako mi srce lupa.„Pre pet godina,“ počeo je, “izgubio sam verenicu, Emily. Poginula je u saobraćajnoj nesreći… ili sam barem mislio da je poginula. Kad sam te upoznao, osjećao sam da mi je ona poslala znak da život može ponovo da bude lep.”
- Zastala sam, pokušavajući da shvatim što je govorio. „I?“ pitala sam, dok su mi suze krenule niz obraze.„I sada… kad sam te video ovako, bez venčanice, bez šminke, ti izgledaš identično kao Emily. Isto lice. Isto telo. Čak i ožiljak je na istom mestu. Ne znam da li sanjam ili gubim razum.“U tom trenutku, osjećala sam se slomljeno. „Greg, možda je to samo slučajnost. Možda te podsećam na nju jer je nisi preboleo. Ali ja sam stvarna. I volim te,“ rekla sam, s tugom u glasu.
- Greg je stao na trenutak, gledajući me. Pitao je: „Reci mi nešto što bi znala samo moja Emily.“„Ja nisam Emily,“ odgovorila sam, ali zatim sam dodala: „Znam da voliš da brojiš korake do mog stana jer ti to smiruje misli. Znam da mrziš kad neko dira tvoje knjige i da nikada ne jedeš ivicu hleba. To znam jer sam te volela, pre nego što smo rekli ‘da’.”Njegov pogled je bio zbunjen, ali duboko je udahnuo. Polako je prišao, kleknuo ispred mene i rekao: „Plašim se da ću te izgubiti.“
„Ne moraš da se plašiš,“ odgovorila sam, stavljajući ruke na njegovo lice. „Onda me nemoj gurati od sebe. Nisam tvoja prošlost. Ja sam tvoja sadašnjost.“On je naslonio čelo na moje, a onda je tiho priznao: „Trebaće mi vreme. Ali ako si ti moja sadašnjost, onda ne želim da te izgubim.“Te noći nismo spavali odmah. Sjedili smo na podu, pričali o prošlim ljubavima, o Emily, o nama. Suze, smeh i tišina ispunjavali su prostoriju dok smo oboje shvatali da brak nije bajka. To je izbor da veruješ, čak i kada te strah guši.
Nekoliko dana kasnije, Greg je odlučio da odložimo medeni mesec kako bismo se posvetili jedno drugom. Njegovi roditelji su se bunili, ali je on bio čvrst u svojoj odluci. Onda je, mesec dana kasnije, doneo kutiju iz potkrovlja u kojoj su bile sve uspomene na Emily. Zajedno smo ih pregledali, a tada je Greg prvi put stvarno video mene, ne kao zamenu, ne kao senku prošlosti, već kao ženu koju je izabrao.Na našoj godišnjici, Greg mi je doneo buket belih ljiljana. „Emily je volela ruže,“ rekao je sa osmehom. „Ti voliš ljiljane. Vreme je da naša priča počne iznova.“I tog dana, prvi put nakon svadbe, osetila sam da stvarno pripadam.
