U današnjem članku, govorimo o izuzetnoj situaciji koja je pokazala koliko hrabrosti i profesionalizma može imati jedan pojedinac, čak i u najneočekivanijim okolnostima. Gradski trg bio je prepun ljudi koji su žurili na pauzu za ručak, skrolovali telefone i snimali okolinu, ali niko nije primetio muškarca u skupom odelu koji je pao na pločnik.
- Ruka mu je zadrhtala, kolena su popustila, a u sledećem trenutku je pao. Telefoni su počeli da se pojavljuju, ali niko nije reagovao. “Zar to nije direktor Markus Hejl?” čulo se iz gomile, ali niko nije prišao da pomogne. U tom trenutku, iz gomile se začuo jedan glas: “Sklonite se! Ja sam medicinar – pustite me!” Mlada žena u uniformi je gurnula gomilu i kleknula pored muškarca.
U današnjem članku, upoznajemo Lianu Rejes, doktorku urgentne medicine koja nije imala pojma ko je zapravo Markus, ali je znala da mora da mu pomogne. Na njenoj kecelji pisalo je “dr. Liana Rejes – urgentna medicina”. Njena profesionalnost nije dozvolila da se obazire na okolnosti. Nije bilo vremena za razmišljanje, samo za delovanje. Počela je reanimaciju i odmah pozvala hitnu pomoć. “Ovo je srčani zastoj!” viknula je. Iako su svi oko nje stajali i snimali, Liana nije odustajala. Nije se obazirala na to što ljudi nisu pomagali. Bilo je samo važno spasiti život tog čoveka. I onda je, nakon nekoliko trenutaka napornog rada, Markus udahnuo. Kratak, ali životni dah.
- U današnjem članku, Liana se našla u situaciji koja nije donela aplauz, već samo još jednu noć nesanice. Njeno spasavanje života nije bilo prepoznato od strane svih prisutnih, ali je njena hrabrost bila ključna. Tri dana kasnije, dok se vraćala iz smene, Liana je naišla na crni automobil ispred bolnice. Vozilo je stalo, a prozor se spustio. Iznutra se začulo njeno ime: “Dr. Rejes?” Bilo je to iznenađenje. Iz auta je izašao Markus, bled, ali na nogama. “Moram da razgovaram s vama,” rekao je. Liana je odmah reagovala: “Ne morate da mi zahvaljujete. To je moj posao.”
- U današnjem članku, otkrivamo kako je Markus shvatio ozbiljnost svog stanja. Nije bio samo običan direktor, već čovek koji je bio blizu smrti. Njegovi lekari su ga savetovali da uspori, ali on nije slušao. “Vi ste me naterali da shvatim koliko sam blizu kraja,” rekao je Liani. Iako je ona pokušavala da mu objasni da je to samo deo njegovog zdravstvenog plana, Markus joj je ponudio nešto neočekivano. “Treba mi lični lekar,” rekao je, “nekog ko će pratiti moje stanje, biti uz mene.” Ponudio joj je platu deset puta veću od njene trenutne. Liana je bila zatečena, ali je odgovorna osoba i znala je da bi prihvatanje ovog poziva moglo značiti početak potpuno novog životnog puta.
U današnjem članku, Liana je naposletku odlučila da prihvati njegovu ponudu. Sledeće nedelje, pojavila se u Markusovoj kompaniji, gde je njen asistent odveo do kancelarije sa prelepim pogledom na ceo grad. “Nisam mislila da ću ovo reći,” rekla je, “ali prihvatam.” Markus se nasmešio prvi put otkako su se upoznali. “Dobrodošli u moj tim, doktorka. Vi ste razlog što sam živ. Sada ćemo zajedno da se pobrinemo da tako i ostane.” Ovaj trenutak za Lianu nije bio samo poslovni ugovor, već i početak nečega mnogo važnijeg. Možda je to bio trenutak koji je mogao da promeni ceo njen život
