Mentalno jaki ljudi predstavljaju uzor mnogima, jer su sposobni da se suočavaju sa životnim izazovima sa smirenjem i jasnoćom. Psihoterapeutkinja i klinička socijalna radnica Ejmi Morin, koja se bavi istraživanjem mentalne snage, ističe da mentalno jaki ljudi nikada ne gube vreme na stvari koje ne mogu da kontrolišu.
- Upravo ova navika ih razlikuje od drugih i omogućava im da ostanu fokusirani na ono što zaista može doneti promene i poboljšanja u njihovom životu. Mnogi ljudi se previše zadrže na pitanjima koja nisu pod njihovom kontrolom, čime gube dragoceno vreme i energiju. Prema Morin, jedan od ključnih faktora mentalne snage je sposobnost da se izbegne bespotrebno brinjenje o stvarima koje nisu u našim rukama.
Svi smo skloni da se bavimo stvarima koje nam izazivaju anksioznost, bilo da je to strah od nečega što tek treba da se desi, ili ponovo proživljavanje neprijatnih trenutaka iz prošlosti. No, tako dobijeno olakšanje je samo privremeno, jer pokušaj kontrole spoljnog okruženja obično donosi samo još više stresa. Takođe, kada ne možemo da promenimo spoljne okolnosti, važno je da se fokusiramo na unutrašnje aspekte koje možemo da kontrolišemo, kao što su naš stav, granice, i sposobnost da se suočimo sa situacijom.
- Morin savetuje da se brige i problemi sagledaju kroz tri koncentrična kruga, pri čemu unutrašnji krug obuhvata stvari koje možemo da kontrolišemo, srednji krug one na koje možemo da utičemo, i spoljnim krugom označavamo sve ono što nije pod našom kontrolom. Stvari koje spadaju u spoljnji krug treba da naučimo da “otpustimo”, čime omogućavamo sebi da se koncentriramo na ono što možemo da menimo. Ako se fokusiramo na spoljne faktore, poput tuđih odluka ili nepredvidivih ekonomskih promena, gubićemo dragocenu energiju koja bi mogla biti usmerena na pozitivne promene u našem životu.
Jedan od ključnih saveta koje Morin deli sa svima koji žele da postanu mentalno jači je postavljanje tri važna pitanja koja mogu da vrate fokus kada počnemo da previše razmišljamo o problemima. Prvo pitanje koje treba sebi postaviti je: „Da li se bavim problemom ili rešenjem?“ Umesto da analiziramo najgore moguće scenarije, korisnije je da usmerimo energiju ka konkretnim akcijama koje mogu da povećaju šanse za uspeh. Drugo pitanje glasi: „Da li treba da promenim okolnosti ili svoj odnos prema njima?“ U nekim slučajevima, kada su okolnosti nepromenljive, potrebno je promeniti naš stav prema njima, postaviti granicu ili prilagoditi planove, dok u drugim situacijama moramo da prepoznamo kada je jedini pravi odgovor na situaciju jednostavno da promenimo svoju reakciju.
- Treće pitanje koje može doprineti mentalnoj snazi je: „Šta sam danas uradio/la da postanem mentalno snažniji/a?“ Ponekad, iako ne možemo kontrolisati spoljne ishode, možemo kontrolisati svoj napredak i rast. Svaka akcija koja nas vodi ka unutrašnjem miru i mentalnoj stabilnosti čini nas snažnijima. To mogu biti mali koraci, poput postavljanja granica u teškim situacijama, vežbanja novih veština ili jednostavno verbalizovanja svojih misli kada to nije lako.
- Ove tehnike, koje naglašavaju postavljanje unutrašnjih ciljeva i postizanje mentalnog zdravlja, mogu značajno doprineti prevenciji mentalne iscrpljenosti. Na taj način, mentalno jaki ljudi mogu održavati energiju usmerenu ka onome što zaista imaju pod kontrolom, umesto da troše snagu na stvari koje se ne mogu promeniti. U svojoj knjizi, Morin ističe važnost prepoznavanja svake akcije koja nas vodi ka mentalnoj snazi, kao što su postavljanje granica, učenje novih veština i otvaranje prema novim iskustvima, jer sve to ima dugoročne koristi za mentalno zdravlje.
Psihologija mentalne snage i njeno usmeravanje na unutrašnju kontrolu postale su sve važniji aspekti života u savremenom društvu. Naša sposobnost da prepoznamo stvari koje možemo kontrolisati i one koje ne možemo, te da se usmerimo na racionalno rešavanje problema, ključno je za postizanje unutrašnje ravnoteže. Stručnjaci se slažu da je ovo put ka dugoročnoj sreći i mentalnoj stabilnosti. Kao što navodi “Blic”, važno je da se ne opterećujemo nebitnim stvarima, već da se fokusiramo na ono što zaista ima značaja za naš život i emocionalno zdravlje.
- Na kraju, najvažniji zaključak koji možemo izvući iz ovog saveta je da mentalna snaga ne znači ignorisanje problema, već njihovom racionalnom rešavanju i oslobodilačkom puštanju svega što nije pod našom kontrolom. Fokusiranjem na ono što možemo promeniti, povećavamo šanse za uspeh i unutrašnju sreću. Taj proces zahteva svakodnevni trud i samo-refleksiju, ali na kraju vodi do mnogo veće emocionalne stabilnosti i životne ispunjenosti.
Kako psihijatri i psihologi iz “Novosti” ističu, mentalna snaga je ključ za prevazilaženje stresa i svakodnevnih izazova, pa je važno da svakodnevno ulažemo u sebe, svoja osećanja i stavove prema životu. Ovaj proces je neprekidan, ali svaka mala promena na bolje doprinosi većem mentalnom zdravlju
