Zima u Lici bila je veoma surova. Starica Janja, koja je živela sama u skromnoj drvenoj kućici na rubu šume, suočavala se sa stalnom borbom za opstanak. Njena penzija nije bila dovoljna da pokrije osnovne potrebe, a drva koja je imala za ogrjev su se već potrošila.
- Vatra u njenoj peći je potpuno ugašena, a zima je pretila da je zadrži u svom ledenom zagrljaju. Janja je znala da bez vatre ne može preživeti još jednu noć.U očaju, odlučila je da prekrši pravilo i ode u šumu koju je svako selo smatralo privatnim posedom bogatog Karla.
Njegova šuma, o kojoj su se pričale strašne stvari, bila je okružena žicom, a psi su čuvali ulaz. Iako su svi govorili da je Karlo nemilosrdan, Janja nije imala izbora. Strah od smrzavanja bio je veći od straha od njega. Krenula je kroz dubok sneg, noseći samo malo snage i nade, verujući da mora nešto učiniti kako bi preživela.
- Dok je sakupljala granje, već iscrpljena, čula je zvuk motora. Ispred nje je iznenada stao Karlo sa svojim terencem. Janja je pomislila da je kraj, da će je prijaviti ili kazniti, ali iznenadilo ju je ono što je usledilo. Karlo nije reagovao onako kako su svi očekivali. Umesto da je prijavi, on je pomogao. Čučnuo je pred njom, pružio joj toplu vodu za njene promrzle ruke i noge, i pozvao je da uđe u njegovu kuću. Njegovo ponašanje iznenadilo je Janju, jer su svi u selu smatrali Karla hladnim i nemilosrdnim.
U njegovoj kući, Karlo joj je ponudio topli obrok. Nije je samo sažaljevao, već je pokazao ljudsku stranu koju su mnogi zanemarivali. Karlo je zatim ispričao Janji dirljivu priču o svojoj majci koja je umrla od upale pluća jer nisu imali dovoljno drva za zimu. Taj događaj ga je duboko potresao, a sada je, gledajući Janju sa smrznutim rukama i nogama, osećao veliku grižu savesti. Njegova bol zbog majke ga je podstakla da pomogne starici i da je zaštiti od iste sudbine.
- Nakon što je pružio Janji osnovnu pomoć, Karlo nije stao. Pozvao je svoje radnike da donesu drva i postave ih u njenu šupu, tako da ima dovoljno za dve zime. Nije joj dao milostinju, već joj je ponudio pomoć jer je smatrao da je to njegova obaveza prema onima koji nemaju. Zatražio je samo jedno – da nikada više ne ide u šumu po drva. Obećao je Janji da će biti tu za nju i kada god joj bude potrebna pomoć.
Janja je sedela pored peći, grijući ruke koje više nisu bolele, dok su seljani ostali zapanjeni pričama koje su se proširile o Kamionu, drvetu i pomoći koju je Karlo pružio. Iako je Janja znala da je njegov postupak bio izvan očekivanja, ono što je zapravo shvatila bilo je mnogo važnije od svega toga. Janja nije bežala samo od smrti, nego je u svom strahu pronašla iskrenu ljudsku dobrotu. Karlo, kojeg su mnogi smatrali “zvijerkom”, zapravo je bio čovek sa ranjenim srcem. On je shvatio da prava moć nije u tome koliko možeš da zaštitiš svoj posed, već u tome koliko možeš da ugriješ druge ljude u trenutku njihove potrebe.
Ova priča nas podseća da prava snaga leži u saosećanju, a ne u moći koju imamo. Ponekad su najsvetlije strane ljudi skrivene iza maski koje nosimo, a prava humanost se pojavljuje u trenucima kada to najmanje očekujemo
