Iako živimo u modernom društvu koje je naučno orijentisano, mnogi ljudi i dalje veruju u stara naravna verovanja koja se prenose kroz generacije. U mnogim domaćinstvima, posebnu pažnju posvećuju stvarima koje čuvaju i koje ne bi smeli da pozajmljuju ili poklanjaju, jer se veruje da to može doneti nesreću, siromaštvo ili prekid sreće u domu.
- Ova stara verovanja nastala su iz dubokog poštovanja energije predmeta u kući, koja se smatrala izuzetno važnom za održavanje blagostanja i mira. Iako neki možda smatraju da je sve to samo sujeverje, mnogi se i dalje pridržavaju ovih pravila, čak iako ne veruju u magiju ili nadprirodne sile.
Prema narodnim verovanjima, postoje određeni predmeti u kući koji nose veliku simboliku i zaštitu. Svojim prisustvom čuvaju dom od negativnih uticaja i nesreće. Svi ovi predmeti imaju specifičnu simboliku i to je razlog zbog kojeg se veruje da njihovo pozajmljivanje može prouzrokovati lošu sreću. Bez obzira na to koliko se činili nevažni, oni poseduju snagu koja, prema starim verovanjima, ne bi smela da se deli sa drugima.
- Jedan od najvažnijih predmeta koji se ne bi smeli pozajmljivati, a to je so. So je nekada bila dragocenost i smatrana zaštitom od negativnih energija koje mogu ući u dom. Verovalo se da so upija energiju porodice, i to kako dobru, tako i lošu. Ako bi so izašla iz kuće, verovalo se da bi sa njom otišle sreća, blagostanje i zaštita od negativnosti. Zato je bio običaj da se so nikada ne pozajmljuje, a ako je to ipak bilo nužno, trebalo ju je prodati za simboličan novčić. Na taj način bi se, prema verovanjima, prekidao prenos energije, a dom bi ostao zaštićen od nesreće i nesuglasica.
Pored so, još jedan predmet koji ima duboku simboliku je metla. Metla se oduvek smatrala sredstvom za čišćenje i odstranjivanje loše energije iz kuće. Verovalo se da metla ima sposobnost da iz doma iznese negativne vibracije i nesreću. Zbog toga je bilo strogo pravilo da metlu nikada ne treba poklanjati. Ako bi metla bila pozajmljena ili poklonjena, verovalo se da bi to moglo doneti finansijske probleme, gubitak porodičnog mira, pa čak i ljubavne nesreće. Metla je tako postala simbol napretka i porodične sreće, a njeno pozajmljivanje ili poklanjanje smatralo se lošim omenjem.
- Još jedan predmet koji se smatra izuzetno važnim u domovima jeste ogledalo. Ogledalo nije samo predmet koji služi za odražavanje slike, već je u mnogim kulturama smatrano izuzetno moćnim simbolom koji odražava energiju samog prostora. U nekim verovanjima, ogledalo se smatralo čak i dušom doma, jer je reflektovalo sve što se dešavalo u tom prostoru. Stara ogledala, u kojima su se ogledale duše predaka, bila su vrlo poštovana, a svako poklanjanje ogledala smatralo se prenosem lične energije na drugu osobu. Osim toga, verovalo se da napuklo ogledalo donosi nesreću, te se nikada ne bi smelo držati u spavaćoj sobi ili ga držati otkrivenog noću, jer bi to moglo uticati na harmoniju u domu.
Posebno mesto u tradiciji zauzimaju šivaće igle. Smatrane su simbolom veze i sudbine, jer mogu da grade ili razdvajaju. Zbog toga se verovalo da šivaće igle ne bi trebalo pozajmljivati, jer pamte trenutke u kojima su korišćene — bilo da su to brige, svađe ili suze. Korišćene igle nisu smele da napuste kuću, jer bi time mogla biti prenešena negativna energija. Osim toga, šivaće igle bi trebalo da ostanu netaknute, u kutiji i sa koncem, kako bi sačuvale svoju energiju i štitile domaćinstvo.
- Takođe, u mnogim domovima nije bilo neobično da se so, šećer ili šivaće igle čuvaju kao simbol blagostanja. Zato su naši stari pazili na ove predmete, uvereni da ne smeju biti u rukama drugih jer bi to moglo uticati na energetsku ravnotežu. Verovalo se da se „slatkoća života“ može izgubiti ako se šećer pozajmi previše puta, pa bi to moglo doneti nesreću u dom.
Prema narodnom verovanju, ovakvi predmeti imaju moć da čuvaju dom i da štite članove porodice od nesreće. Iako su današnji ljudi možda manje skloni verovanjima, ova stara pravila i dalje igraju važnu ulogu u održavanju harmoničnog života, čak i ako ih se ne uzima doslovno. Mnogi ljudi će reći da u njih ne veruju, ali će ipak osluškivati unutrašnji osećaj koji ih upozorava da nešto nije u redu. I možda je upravo ta unutrašnja mudrost nešto što nas podseća na to da se povežemo sa dubokom tradicijom koja nas podučava da čuvamo ono što je važno
