U današnjem članku, bićete svedoci potresne priče o medicinskoj diskriminaciji i predrasudama, koja je promenila život mlade devojke i njene porodice.
- Na jednom jutru u hitnoj pomoći bolnice St. Mary’s, atmosfera je bila spokojna, ali uznemirena. Ava Thompson, mlada crna devojka, srušila se na podu, hvatajući se za stomak i stenjući od bola. Noge su joj bile slabe, a njeno blijedo lice otkrivalo je duboku patnju. Njena tetka, Carla Williams, bila je uz nju, pokušavajući da je podrži dok je Ava teško disala. Carla je došla u žurbi jer je Ava iznenada kolabirala kod kuće, a njen otac bio je na poslu.
Carla, sva u strahu, otišla je do recepcije, moleći za pomoć: “Molim vas, pomozite joj! Pati užasno već satima. Jedva da može da hoda.” Recepcionarka je pritisnula dugme i pozvala doktora. Nakon trenutka, pojavila se dr. Steven Harris, sredovečni lekar, obučen u svoj beli mantil. Pogledao je Avu, a zatim i Carlu, i odmah pitao: „Ima li ona osiguranje?“
- Carla je ostala bez reči, potpuno zatečena. „Možemo to srediti kasnije… Sad joj je pomoć potrebna!“ odgovorila je, a dr. Harris je hladno odgovorio: „Pravila bolnice. Nema dokaza o osiguranju, nema tretmana za hitne slučajeve koji nisu hitni. Pokušajte besplatnu kliniku, to bi bilo… prikladnije za vašu situaciju.“
Carla nije mogla da veruje šta čuje. “To je dete! Pogledajte je!” pokušala je da apeluje na doktora, ali on je samo uzdahnuo. „Ovako nešto viđamo stalno. Ljudi preuveličavaju bol da bi dobili besplatnu negu…“ zatim je tiho dodao: „Ljudi poput vas retko plaćaju, ionako.“
- Ava je tiho plakala, a njene ruke su drhtale dok je držala ruke tetke. Čekaonica je bila zapanjena, a svi su gledali u njih. Carla je uzela telefon, drhtavim glasom, ali odlučno rekla: „Pokajaćete se za svoje reči kada njen otac stigne.“Doktor je sarkastično odgovorio: „Dobro… neka dođe. Ostaću ovde.“Iako su svi verovali da ništa više neće promeniti ovu situaciju, stvar će se ubrzo promeniti, i to na način koji niko nije očekivao.
Vrata hitne pomoći su se naglo otvorila, a Marcus Thompson, Avin otac, ušao je u prostoriju. Bio je visok, u tridesetim godinama, obučen u elegantno odelo, sa dva člana obezbeđenja u pratnji. Njegova pojava je odmah izazvala poštovanje. Carla je potrčala ka njemu, govoreći mu šta se desilo. „Marcus, hvala Bogu! Odbio je da joj pomogne!“
- Marcusov pogled je pao na Avu, koja je bila u očajnom stanju, znojna i drhtava. Srce mu se stegnulo dok je klekao pored nje. „Tu sam, mala. Drži se.“Nakon toga, Marcus je ustao, pogledao doktora Harrisa oštro i upitao: „Odbili ste da lečite moju ćerku?“
Dr. Harris je nervozno pomerio svoj mantil i pokušao da se opravda: „Gospodine, ja sam samo sledio protokol bolnice. Ne možemo primiti pacijenta bez provere finansijske situacije…“Marcus ga je prekinuo: „Finansijska situacija?“ Upitao je, „Videli ste dete u bolu i pomislili na novac? Videli ste njenu kožu, njenu tetku pored nje, i pretpostavili da ne možemo platiti? To je vaša logika?“
- Čekaonica je postala tiha, a medicinska sestra koja je slušala scenu sramila se i spustila pogled. Dr. Harris je pokušao da se opravda, ali Marcus je samo hladno odgovorio: „Znate li uopšte ko sam ja? Ja sam potpredsednik operacija u Northwell Medical Systems, kompaniji koja finansira ovu bolnicu. I vi ste odbili lečenje mojoj ćerki?“Lice doktora Harrisa postalo je bledo. „Ja… nisam znao…“ stammered je.„Baš vas briga,“ odgovorio je Marcus. „Dozvolili ste da vaše predrasude vode vašu odluku.“
U tom trenutku, administrator bolnice je došla, obaveštena o situaciji. Kad je videla da se Marcus obraća doktoru, stajala je u šoku.„Ovaj čovek je odbio hitnu pomoć dvanaestogodišnjoj devojčici — mojoj ćerki. Shvatate li kakav bi sudski proces vaša bolnica mogla da doživi ako joj se nešto desi?“ pitao je Marcus.Lice administratora postalo je ukočeno, i ona je stajala, potpuno zbunjena, dok su svi prisutni u bolnici shvatili ozbiljnost situacije
