Mratindan, 24. novembar, praznik posvećen Svetom Stefanu Dečanskom, kralju Srbije iz dinastije Nemanjić, ujedno je i dan prepun verovanja, običaja i tradicija.
- Ovaj dan ima duboke korene u narodnom vjerovanju, a prema starim običajima, veruje se da na Mratindan ne treba da se radi ništa što bi moglo privući siromaštvo ili nesreću tokom godine. Običaji vezani za ovaj dan ukazuju na značaj očuvanja tradicije i poštovanja Svetog Stefana, kako bi naredna godina bila plodna i prosperitetna.Na Mratindan, koji se slavi u čast kralja Stefana Dečanskog, vernici često izbegavaju obavljanje određenih poslova, smatrajući da bi to moglo negativno uticati na njihovu sreću i blagostanje.
Jedan od najpoznatijih običaja je da se ništa ne daje iz kuće, jer bi to, prema narodnom verovanju, moglo doneti siromaštvo u kuću tokom godine koja dolazi. Takođe, tokom vučijih dana, koji traju od Đurđica do Mratindana, veruje se da vukovi dolaze bliže naseljenim mestima, pa se preporučuje da se ne izvode domaće životinje, naročito ovce, iz torova. Ukoliko domaćin ne poštuje ove običaje, veruje se da će mu biti loša godina, čak i doći do loših okolnosti u njegovoj domaćinstvu.
- Na ovaj dan, često se ne rade ni poslovi kao što su pranje veša, predenje vune, krojački ili obućarski radovi. Takođe, stariji ljudi tvrde da će zima biti veoma hladna i snežna ako Mratindan padne u maglovito vreme, dok vedro vreme sugeriše da će zima biti oštra i mrazovita. Ove prognoze utemeljene su na narodnim izrekama i verovanjima koji su se prenosili sa generacije na generaciju.
Običaj takođe nalaže da žene na Mratindan ne rade, već da se posvete odmoru i praznovanju. Veruje se da na ovaj dan žena ne sme da preduzima nikakve poslove, već da je to dan posvećen obeležavanju i slavljenju Svetog Stefana. Domaćinstva su obavezna da poštuju ove običaje kako bi im naredna godina bila uspešna i bez problema.
- Sveti Stefan Dečanski, koga narod poštuje na ovaj dan, bio je jedan od najpoznatijih vladara iz dinastije Nemanjića, sin kralja Milutina i otac cara Dušana Silnog. Njegovo vladanje obeleženo je kao period stabilnosti i prosperiteta za Srbiju, a poštovanje njegovog imena na Mratindan nosi duboko značenje za verujući narod. Pored toga, na Mratindan se obeležava i praznik Svetog mučenika Mine, čija se zaštita traži u teškim vremenima, naročito u slučaju bolesti, posebno onih koje pogađaju oči.
Verovanje kaže da ako osoba ima problema sa očima, treba da se pomoli Svetom Mrati, izgovarajući specijalnu molitvu, koja je deo tradicije i liturgije. Molitva glasi: “Tebi, bogoslavni Velikomučeniče, izvrsnome zaštitniku, prinosi pobedne i blagodarne pesme Crkva, koju ti izbavljaš od zala. I ti, imajući slobodu pred Bogom, oslobađaj nas od svih opasnosti, da ti kličemo: Raduj se, kralju Stefane, mučenika ukrase!”
- Narodni običaji i verovanja koji prate Mratindan naglašavaju duboko ukorenjenu povezanost između religije i svakodnevnog života ljudi. Danas, kao i pre mnogo godina, mnogi ljudi i dalje veruju u snagu ovog praznika i pridržavaju se tradicionalnih običaja, smatrajući ih ključem za srećnu i plodnu godinu. Iako se vreme menja, tradicija i običaji vezani za Mratindan ostaju nepromenjeni, pa tako mnogi i danas praktikuju ove rituale, verujući da će im doneti sreću i blagostanje.
Važno je napomenuti da iako su ovi običaji duboko ukorenjeni, oni nisu samo deo religijske tradicije, već i deo kulturnog identiteta naroda. Domaćinstva širom Srbije pridržavaju se ovih pravila, smatrajući ih ne samo religijskim, već i praktičnim za očuvanje blagostanja. Za mnoge, Mratindan nije samo dan u kalendaru, već i prilika da se obnovi vera i poverenje u narodne običaje i tradiciju.
- Verovanje da se kroz poštovanje običaja može predvideti kakva će biti zima, kao i da se može obezbediti plodna i uspešna godina, čini Mratindan posebnim danom u životima mnogih. S obzirom na to da su mnogi verovali u magičnu moć ovog praznika, poštovanje tih običaja postalo je ne samo akt verovanja, već i izraz zahvalnosti i poštovanja prema precima i tradiciji. Na kraju, svi ovi običaji i verovanja koji dolaze iz prošlih vremena nose sa sobom duboko ukorenjene poruke o poštovanju prirode, porodice i religije, iako mnogi mladi ljudi danas možda ne razumeju u potpunosti njihov značaj.
Praznovanje Mratindana je, dakle, mnogo više od običnog dana u kalendaru – to je dan kada ljudi veruju da su im vrata za sreću i blagostanje širom otvorena, pod uslovom da poštuju tradiciju i verovanja koja su se prenosila kroz vekove
