Roditeljska ljubav prema deci, kao i želja da im se pruži sve što je najbolje, često podrazumevaju beskrajno strpljenje. Mnogi roditelji veruju da bi trebalo da oproste svojoj deci bez obzira na okolnosti, posebno kad su deca odrasla i kada su preuzela odgovornost za svoj život.
- Ipak, dolazi trenutak kada je jasno da je takvo „beskrajno oproštanje“ postalo više štetno nego korisno, kako za roditelja, tako i za samo dete. Granice u odnosu sa odraslom decom su neophodne, a neke stvari jednostavno ne treba tolerisati.
Odrasla deca koja se ponašaju kao tinejdžeri, bez poštovanja svojih roditelja, mogu biti izuzetno povređena, a roditelji se često nalaze u situacijama gde nisu sigurni kako da reše konflikt.
- Dok ljubav prema deci ostaje bezuslovna, važno je da roditelji postave jasne granice. Poštovanje je osnovni temelj svakog odnosa, uključujući onaj roditelj-dete. Ako odraslo dete ponavlja uvrede, koristi loš jezik ili se ponaša agresivno prema roditeljima, to nije samo „gubitak strpljenja“, već ozbiljan znak da su u pitanju problemi sa komunikacijom i poštovanjem.
Kada odraslo dete, koje bi trebalo da preuzme odgovornost za svoje emocije, koristi roditelje kao vreću za udaranje, to je znak da je ponašanje postalo obrazac, a ne izuzetak. Roditelji se često povode iz srca i govore sebi da će „oprostiti“, ali to ne znači da treba da tolerišu zlostavljanje. Odrasli sinovi i ćerke moraju shvatiti da poštovanje nije opcionalno, već obavezno ako žele da održe zdrav odnos sa svojim roditeljima.
- Još jedan problem koji mnogi roditelji suočavaju sa odraslom decom je navika laganja. Iako se povremeno zaboravi nešto ili se izbegne izgovaranje istine, problem nastaje kada laganje postane konstantno ponašanje. Svaka sitna laž, izgovor ili zaborav postepeno uništavaju poverenje koje je ključan element svakog odnosa. Beskrajno tolerisanje laganja može dovesti do ozbiljnih posledica, uključujući stalnu sumnju i kontrolu roditelja nad životom svog deteta. Odrasli treba da shvate da nije u pitanju „greška“, već sistematska manipulacija. Ako roditelji kontinuirano opraštaju takvo ponašanje, to će postati pravilo koje će biti teško promeniti.
Krađa i finansijska prevara, koje su možda bile normalne u adolescenciji, postaju ozbiljan problem kada odrasla osoba koristi roditelje za svoje finansijske manipulacije. Odrasla deca moraju naučiti odgovornost za svoje postupke, posebno u vezi sa novcem. Ako dete uzima kredite na ime svojih roditelja, koristi njihove kartice bez dozvole ili prekrši finansijske granice, to nije greška, već ozbiljan prekršaj. Roditelji često pokušavaju da opravdaju ovakvo ponašanje rečima „on je zbunjen“ ili „to su moja deca“, ali u stvarnosti je to očigledno kršenje granica. Odrasla deca moraju biti odgovorna za svoje finansijske odluke, a roditelji ne bi smeli da trpe takvo ponašanje bez posledica.
- Zanemarivanje i pojavljivanje samo u teškim situacijama, kada se dete traži samo kada su problemi na vidiku, je još jedan znak emocionalne eksploatacije. Dobar odnos podrazumeva obostranu brigu, a roditelji ne bi smeli da budu „rezerva“ koja je tu samo kada je nešto potrebno. Odrasla deca treba da pokažu interesovanje za svoje roditelje, da se raspituju za njihovo zdravlje, posete ih i angažuju se u njihovim životima. Kad deca dolaze samo kada im je potrebna pomoć, roditelji treba da pokažu jasno nezadovoljstvo i da postave granice. Ovakvo ponašanje, čak i ako se čini opravdanim zbog „zauzetosti“, često je znak emocionalnog zlostavljanja.
Jedan od ključnih problema u odnosu sa odraslom decom može biti beskrajno finansijsko pomaganje. Pomaganje detetu u kriznim situacijama je prirodno, ali kada pomoć postane stalna praksa, roditelji se nađu u poziciji u kojoj njihova deca ne preuzimaju odgovornost za svoj život. Finansijska zavisnost može postati ozbiljan problem, jer odrasla osoba može da se navikne na stalnu podršku, a roditelji se mogu osetiti krivima ako odbiju pomoć. Iako pomoć u teškim trenucima nije problem, važno je da roditelji postave granice: „Pomagaću, ali nećeš živeti na moj račun“. Odrasla deca treba da nauče da sami preuzmu odgovornost za svoj život.
- Kada odrasla deca koriste emocionalnu manipulaciju kako bi od roditelja iznudili pomoć ili dobili ono što žele, to može biti razarajuće. Gaslajting, odnosno navođenje roditelja da sumnjaju u sopstveni razum, jedno je od najopasnijih oblika manipulacije. Odrasla deca mogu reći stvari poput „ako mi ne pomogneš, možeš zaboraviti da imaš sina“ ili „loša si majka ako ne uradiš ovo“, što dovodi do ozbiljnog emocionalnog stresa. Roditelji moraju naučiti da prepoznaju ovu manipulaciju i da postave jasne granice. Emocionalno manipulisanje nije prihvatljivo, a roditelji moraju doneti odluku da prestanu tolerisati ovakve igre.
Na kraju, važno je razumeti da oproštaj od strane roditelja nije obaveza da se sve toleriše. Granice su ključevi za zdrav odnos, i roditelji imaju pravo da odluče šta će tolerisati, a šta neće. Oprostiti ne znači ne postaviti jasne granice. Možete oprostiti, ali morate znati kada da kažemo „ne“, kako biste zaštitili sebe i svoj emocionalni integritet. Popuštanje u odnosu sa odraslom decom može se pretvoriti u destruktivnu praksu, koja nikome ne koristi
