Već godinama se među ljubiteljima muzike sa Balkana prepričavaju uspomene na Tošeta Proeskog, čoveka čiji je glas postao sinonim za emociju i čistoću interpretacije. Njegove pesme, nežne i snažne istovremeno, i dalje se slušaju sa istim žarom, a sećanja na njegovu dobrotu vraćaju toplinu svima koji su ga znali ili ga upoznali kroz muziku.
- Upravo zbog te nenametljive harizme, mnoge iznenadi podatak koji je, kako ističe Kurir, dugo ostao malo poznat široj publici – da se Toše kao tinejdžer pojavio u holivudskom ostvarenju „Mirotvorci“, rame uz rame sa jednim od najpopularnijih glumaca tog vremena, Džordžom Klunijem.
Ta činjenica zvuči gotovo nestvarno za nekoga ko je tada imao samo petnaest godina i ko je tek počinjao da gradi svoj put kroz svet umetnosti. Ali za one koji su ga poznavali, njegova radoznalost i prirodna staloženost nisu ostavljale dilemu da bi se snašao svuda, pa i na velikom filmskom setu. Još kao učenik Srednje muzičke škole u Bitoli, važio je za dete čija je posvećenost pevanju, ali i mirna narav, odskakala od vršnjaka. Zbog toga i ne čudi što je filmska ekipa koja je tih godina snimala uvodne scene triler filma u Makedoniji upravo njega prepoznala kao idealnog člana hora koji im je bio potreban za određenu sekvencu.
- Film „Mirotvorci“, koji je nastao 1997. godine, bio je prvi projekat velike producentske kuće DreamWorks, i zbog uključivanja Klunija i Nikol Kidman privukao je značajnu pažnju svetske javnosti. Radnja ovog akcionog ostvarenja vrtela se oko potrage za nuklearnim bojevim glavama koje prete da izazovu međunarodnu katastrofu. Iako je sam žanr daleko od sveta muzike, Toše se u tom ambijentu našao gotovo prirodno – kao deo crkvenog hora koji peva liturgijsku pesmu i učestvuje u sceni krštenja koja prethodi dramatičnom obrtu u radnji.
Prema navodima Kurira, filmska ekipa je od škole u Bitoli zatražila nekoliko učenika lepog glasa i dobrog scenskog prisustva. Profesori su odmah predložili Tošeta, a njegov zet Slaven kasnije je pričao da je već na prvi pogled ostavio snažan utisak na ljude iz produkcije. Njegova nenametljiva sigurnost, spojena sa povučenom, ali primetnom toplinom, bila je upravo ono što je sceni davalo autentičnost.
- Sama lokacija snimanja imala je posebnu težinu. Crkva Svetog Dimitrija u Bitoli, mesto gde su zabeležene prve sekvence filma, bila je odabrana zbog svoje grandiozne unutrašnjosti – polileja koji se spuštaju iz visokih svodova, bogatog ikonostasa i posebne atmosfere koju je prostor odisao. U filmu je trebalo da predstavlja pravoslavni hram na Palama, mesto u kojem se odvija jedan od ključnih događaja koji pokreću zaplet. U toj sceni, Toše je bio jedan od članova hora koji izvodi pesmu „Елици во Христа“, nesvesno učestvujući u filmskom trenutku koji simbolički spaja religijski čin i političku tenziju.
Upravo tu atmosferu snimanja ekipa i danas pamti – spoj ozbiljne filmske produkcije i radoznog pogleda mladića koji se susreće sa svetom kakav nije mogao da zamisli ni u najmaštovitijim snovima. Ali, kako otkriva Blic, ono što mu je ostalo kao najjači utisak nije bila ni kamera, ni snimanje, ni dugi sati čekanja između kadrova. Najveći doživljaj bio je prvi susret sa Niklom Kidman i Džordžom Klunijem, glumcima koje je tada gledao samo na ekranima.
- Jedan od najlepših detalja vezanih za taj susret prepričava Slaven, tvrdeći da je mladi pevač gotovo zanemeo kada se našao oči u oči sa njima. U hotelu „Epinal“ u Bitoli, gde je deo ekipe boravio između snimanja, Toše i njegovi drugari iz škole sedeli su za stolom kada su glumci ušli. U trenutku kada ih je ugledao, spontano je uzviknuo kratko i iznenađeno: „Iiiiii…“ – onako kako je samo on umeo da reaguje kada ga preplavi oduševljenje. Bila je to reakcija deteta, ali i mladog umetnika koji shvata da mu se ostvaruje jedna mala, ali dragocena želja.
- Iako nije bilo mnogo fotoaparata i kamera koje bi sačuvale tu uspomenu, priča se godinama prenosila dalje, stavljajući još jedan topli sloj na mozaik njegovog kratkog, ali bogatog života. Toše je iskustvo sa snimanja opisivao kao nešto što ga je dodatno motivisalo da radi na sebi – ne zato što je želeo glumačku karijeru, već zato što je naučio kako izgleda veliki profesionalni projekat i koliko je truda potrebno uložiti da bi sve izgledalo lako i prirodno.
Svedoci tog vremena pričaju da se ni nakon tog malog uspeha nije promenio. Alo je svojevremeno isticao da je Toše, uprkos popularnosti koja ga je kasnije pratila, ostao skroman momak koji se nikada nije udaljio od svojih vrednosti. Poznat po humanitarnim akcijama i nebrojenim gestovima dobrote, upravo je zbog toga ostao simbol iskrenosti i blagosti. Na svakom koraku širio je optimizam, a prijatelji su govorili da je umeo da pronađe lepotu i tada kada je drugi ne vide.
- Njegova muzička karijera, koja je ostavila dubok trag u regionu, možda je najveća potvrda snage talenta koji je nosio. Svaka pesma koju je otpevao delovala je kao mali poklon publici. Njegov vokal, u isto vreme siguran i nežan, davao je posebnu boju baladama, dok je energija u bržim pesmama delovala gotovo zarazno. Kada se danas slušaju njegove interpretacije, jasno je koliko je ozbiljno pristupao svakoj numeri i koliko je razumeo emociju koju nosi.
A mali filmski trenutak iz detinjstva ostao je kao simpatična fusnota u priči o njegovom životu – dokaz da je sudbina želela da ga makar na kratko spoji sa svetom velikih produkcija pre nego što će sam postati velika zvezda Balkana. Iako scena u kojoj se pojavljuje traje tek nekoliko sekundi, ona je danas dragocena, jer podseća da su i najveći često počinjali na najskromnije načine.
Kako zaključuje Kurir, iskustvo sa snimanja „Mirotvoraca“ nije bilo samo uspomena, već i priča koja je još jednom potvrdila ono što su mnogi već znali – da je Toše bio osoba koja je umela da zablista gde god da se pojavi. Njegov život, iako tragično prekinut, i dalje živi kroz muziku, uspomene i ovakve male, nežne priče koje bude emociju
