Kada je ekipa Kurira posetila Kraljevo kako bi videla u kakvom je stanju dom u kojem je odrastao legendarni Predrag Živković Tozovac, zatekla je prizor koji je više ličio na napušteni objekat nego na kuću jednog od najvoljenijih pevača narodne muzike.
- Već na prvi pogled bilo je jasno da je vreme odnelo gotovo sve tragove nekadašnjeg života koji se u tom prostoru odvijao, a meštani su s tugom komentarisali da je kuća “prepuštena propadanju”, iako je pripadala čoveku koji je ostavio neizbrisiv trag u muzičkoj istoriji. Upravo kako Kurir navodi, prizor koji ih je dočekao bio je toliko potresan da su ga mnogi opisivali kao “jeziv”, jer je sve odavalo utisak dugogodišnje nebrige i zaborava.
Prisustvo gustog rastinja koje je gotovo prekrilo prilaznu stazu poseban je dokaz da se u dvorište odavno ne ulazi. Nekadašnje mesto puno života, smeha i muzike sada je gotovo neprepoznatljivo. Meštani pričaju da je tu odrastao mali Toza, da je dvorište nekada odzvanjalo njegovom igrom i prvim muzičkim koracima, ali danas, kako kažu, samo lutalice zalutaju među korov i napukle zidove. Jedan od starijih stanovnika kraja ispričao je novinarima da ne razume kako se kuća nije obnovila i da je „greota da uspomena na takvog čoveka ovako propada“. Njegove riječi pratile su slike šiblja, slomljenih grana i delova fasade koja se kruni, čineći prilaz kući gotovo neprohodnim.
- Kada se zakorači unutra, postaje jasno da se vreme u toj kući zaustavilo mnogo ranije nego spolja nagoveštava. Prozori bez stakla, vrata koja vise na jednoj šarni i zidovi prošarani grafitima deluju kao nemi svedoci godina tokom kojih niko nije brinuo o prostoru. Stari komadi nameštaja prekriveni debelim slojem prašine odaju utisak da je neko jednom davno pokušao da zadrži trag domaćinske topline, ali da je sve ostalo u senci zuba vremena. U pojedinim prostorijama još vise pocepane zavese, nečujne i statične, dok se podovi pod nogama opasno uvijaju i škripaju. U jednoj od soba stoji zidni sat koji davno nije otkucao nijedan minut, kao simbol doma koji je nekada živeo punim plućima, a danas stoji zamrznut na tački zaborava.
Kako Blic prenosi u nekim ranijim tekstovima o Tozovcu, meštani godinama govore da ne znaju tačan status vlasništva nad kućom niti postoji li neko ko bi bio zadužen za njeno održavanje. Upravo ta neizvesnost doprinela je sadašnjoj sudbini objekta. Niko sa sigurnošću ne može da kaže da li je kuća ikada pravno uređena nakon njegove smrti, ali većina Kraljevčana smatra da bi, bez obzira na papire, bilo moralno da se ovakav simbol grada ne prepusti propadanju. Njihova žal za izgubljenim uspomenama deluje snažno, jer govore o umetniku koji je svojim pesmama obeležio živote generacija i koji je, kako mnogi tvrde, bio „ponos Kraljeva i cele Srbije“.
- U dvorištu i unutrašnjosti kuće vidi se isti motiv — tišina. Ona je danas jedini “glas” prostora u kojem je nekad možda nastala prva strofa neke pesme koja je kasnije postala antologijska. Iako niko sa sigurnošću ne može da tvrdi šta je tačno tu komponovano ili odsvirano, činjenica je da su Tozovčeve rane godine provele dušu muzike kroz svaki zid tog doma. Danas umesto tih zvukova dopire samo povremeni lavež pasa lutalica koji pronađu zaklon od kiše ili hladnoće.
Emocije meštana najviše su vidljive u načinu na koji pričaju o pevaču. Oni ne govore samo o kući, već o uspomeni na čoveka koji je svojom muzikom unosio radost u domove širom bivše Jugoslavije. „Ne treba da se pravi muzej, ali da se barem sredi, da izgleda dostojno uspomene“, ponavlja jedan stariji stanovnik dok gleda u urušen krov i napukle temelje. Njegove riječi, prenesene i ranije u tekstovima koje je objavio Kurir, oslikavaju opšti utisak naroda — da je ovo mesto koje zaslužuje novu šansu.
- U sredini članka, kako je Nova.rs u jednom od svojih osvrta pisala, podseća se da je Tozovac bio čovek koji je obeležio ceo jedan muzički period. Bio je kompozitor, tekstopisac, pevač i harmonikaš, ali pre svega umetnik koji je živeo za publiku. Njegovi hitovi poput „Vlajna“, „Jesen u mom sokaku“ ili „Violino, ne sviraj“ i dalje su među najvoljenijima, a emocionalni naboj njegovih pesama ostao je neponovljiv. Zato meštani danas osećaju duboku tugu kada vide stanje kuće, jer ga doživljavaju kao ogledalo načina na koji se društvo ponekad odnosi prema umetnicima nakon njihove smrti.
Tozovac je poslednje godine života proveo u Beogradu. Preminuo je 6. aprila 2021. u 85. godini, nakon borbe sa koronom. Nekoliko meseci pre smrti oženio je svoju dugogodišnju partnerku Emiliju, koju su mnogi poznavali kao Mimu. Njegov privatni život uvek je bio diskretno vođen, a iza sebe je ostavio dva sina koji nisu bili često izlagani javnosti. Upravo zato, kažu meštani, nije ni čudno što je malo toga poznato o tome ko je danas odgovoran za kuću u Kraljevu.
- Emocionalni ton priče pojačan je činjenicom da uprkos pokušajima novinara da stupe u kontakt sa njegovom udovicom u vreme nastanka originalnog teksta, Kurir navodi da ona nije odgovarala na pozive. Ostalo je nejasno da li ona ima ulogu u pitanju kuće, ali se cela situacija sve svodi na čekanje — na nečiju dobru volju, na inicijativu, na to da se neko seti šta ovo mesto znači za istoriju narodne muzike.
Na kraju, kako zaključuje i Kurir, sudbina kuće ostaje neizvesna. Ipak, jedno je sigurno: Tozovac je bio čovek koji je ostavio dubok pečat u muzičkoj tradiciji, a njegov dom danas stoji kao simbol vremena koje je prošlo, ali ne i zaboravljeno. I dok se prolaznici zaustavljaju ispred urušenih vrata, oni se ne sećaju samo propale kuće — već umetnika čije su pesme i dalje žive, pevaju se, prepoznaju i prenose na nove generacije.
Meštani se nadaju da će se jednog dana pojaviti neko ko će preuzeti brigu o kući, jer ovo nije samo privatni prostor — to je deo istorije grada. A kako Kurir ističe, mnogi u Kraljevu veruju da bi Tozovac, da može da vidi stanje svog doma, poželeo jedno: da se vrati život tamo gde ga je nekada bilo u izobilju
