U današnjem članku, želim da podelim priču o važnoj lekciji koju je jedan preduzetnik naučio kroz neobičan trenutak samoproučavanja u sopstvenoj kompaniji.
- Čovek koji je izgradio imperiju, ali je shvatio da je, usled sveprisutne korporativne kulture, njegova firma izgubila temeljne vrednosti koje su je činile velikom.Dok je hodao kroz hodnike svoje kompanije prerušeni kao čistač, glavni izvršni direktor, poznat kao Arthur Sterling, doživeo je neočekivano poniženje. Njegova direktorka, Veronica Miller, izgovorila je zle reči: “Ljudi poput tebe ovde ne pripadaju.” Njene reči bile su prvi signal da nešto u njegovom carstvu nije u redu. Ostao je tih i zapamtilo je svakog čoveka koji se smeškao u tom trenutku. Samo pola sata kasnije, sazvao je hitan sastanak na kojem je odlučio da sve promeni, prepoznajući sopstvene greške u vođenju.
Arthur je proveo svoje prve godine gradeći Sterling Dynamics iz male garaže, i kroz godine je izgradio imperiju koja je dominirala logističkim tržištem Srednjeg zapada. Postao je bogat, uticajan i poštovan. Ipak, izveštaji koji su mu stizali u poslednje vreme, puni anonimnih žalbi na toksičnu atmosferu u firmi, naterali su ga na razmišljanje. Postao je svestan ogromnog prometa zaposlenih, ponašanja menadžera koji su se ponašali kao vladari, i same klime u kojoj su radnici osećali nezadovoljstvo. Kada bi iznosio svoje zabrinutosti pred menadžmentom, često bi ih ignorisali, a reakcije su bile: “To je cena izvrsnosti” ili “Skraćujemo višak”. Te reči bile su za njega znak da su mu potrebne promene.
- Da bi saznao istinu o atmosferi u svojoj firmi, Arthur je odlučio da se sakrije iza maske običnog čistača. Tada je stao pred ogledalo i odlučio da postane „Ben“ – neprepoznatljiv, običan čovek, samo sa krpom i kofom u ruci. Pokušao je da razotkrije stvarnu sliku preduzeća. Krenuo je hodnicima zgrade, posmatrajući svakog zaposlenog. Želeo je da shvati kako zaista funkcioniše njegov svet. I dok su mu se smeštali negativni komentari i podsmehi, on je samo ćutao i posmatrao.
Jednog trenutka, naišao je na Veronicu, glavnu prodavačicu koja je bila poznata po svom oštrom stavu. Dok je čistio mrlju od kafe ispred njenog ureda, Veronica ga je izgrdila zbog nesreće sa njenom porudžbinom, bacivši kofu sa prljavom vodom na njega. Smeh se prolomio hodnikom, ali niko nije stao da pomogne. Tada je Arthur shvatio kako se radnici održavaju u pozadini, neprimećeni i poniženi. Nikome nije bilo stalo do njih, do onih koji su obavljali nevidljive poslove.
- Posle ovog poniženja, Arthur je odlučio da nešto menja. Sazvao je sastanak sa svim višim rukovodiocima i ušao u salu za sastanke potpuno promenjen – u crnom odelu, sa čistim izgledom. Iznenađenje svih prisutnih bilo je ogromno. Niko nije znao da je čistač kog su ponižavali zapravo glavni izvršni direktor. Započeo je sastanak rečima: “Proveo sam jutro kao čistač.” U tom trenutku, počelo je razumevanje. Arthur je ispričao sve što je video i čuo, kako su ljudi smeštali druge u poziciju beznačajnih radnika, kako su menadžeri manipulisali svojim zaposlenima i kako su se smeštali samo za svoje koristi.
Izgovorio je reči koje su zamenile sve iluzije o korporativnoj kulturi njegove firme. “Karakter je način na koji tretiraš ljude koji ne mogu ništa da učine za tebe.” Tada je donio drastičnu odluku – otpustio je Veronicu zbog njenog ponašanja i odlučio da promeni politiku firme. Od tada, svaki menadžer je morao da provede sedmicu sa radnicima koji obavljaju najteže poslove, kako bi shvatio vrednost svakog zaposlenog.
Na kraju, Arthur je oporavio dušu svoje kompanije. Dok je napuštao zgradu, prošao je pored smene čistača i zahvalio im na njihovom trudu. Taj trenutak mu je omogućio da povrati ne samo moral, već i poštovanje u firmi. Nekada su mali trenuci i nevidljivi radnici ključni za promene koje mogu oblikovati budućnost jednog preduzeća
