U današnjem članku govorimo o Božićnom postu u pravoslavnoj tradiciji, koji je vreme posvećeno duhovnom smirenju i pripremi za praznik Hristovog rođenja. Ovaj post je vreme kada vernici nastoje da se duhovno i telesno očiste, kako bi u miru dočekali najvažniji hrišćanski praznik.
- Božićni post počinje 28. novembra i traje do 6. januara, obuhvatajući četrdeset dana. Tokom ovog perioda, vernici se pridržavaju posebnih pravila ishrane i duhovnih vežbi. Ovaj post, iako po trajanju drugi najduži u pravoslavlju, blagi je u poređenju sa Vaskršnjim i Velikogospojinskim postom. Suština posta nije samo u odricanju od određene hrane, već i u pročišćenju duše, oslobađanju od grešnih misli, ljutnje, zavisti i svega što nas udaljava od Boga.
Sveti Vasilije Veliki je jednom prilikom rekao da se post ne meri samo time što se odričemo hrane, već i koliko se udaljavamo od zlih dela. Post ima dve strane: telesnu i duhovnu. Telesna strana podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane i alkohola, dok duhovna strana zahteva smirenje, molitvu, činjenje dobrih dela i oproštaj. Na ovaj način, post postaje put duhovne obnove, pomirenja sa sobom i drugim ljudima.
- Za vreme Božićnog posta, vernici se pridržavaju posebnog režima ishrane. U prvom delu posta, koji traje od 28. novembra do 30. decembra, pravilo nalaže da se ponedeljkom, sredom i petkom posti na vodi, utorkom i četvrtkom na ulju, dok su subotom i nedeljom dozvoljena riba. Ova pravila su postavljena tako da telo postepeno prilazi postu, dok se duša priprema za praznik.
Od 31. decembra do 6. januara, post postaje stroži. U ovoj završnoj sedmici, riba se više ne jede, a dani posta na vodi i na ulju se menjaju kako bi vernici ušli u najintenzivniji deo posta, kada se posebno pripremaju za Badnji dan i Božić. Na Badnji dan, post je najstroži i tada se ne koriste ni ulje ni vino, već se posti „na vodi“, što simbolizuje čistoću tela i duha.
- Jedan od izuzetaka tokom posta je praznik Vavedenja Presvete Bogorodice, 4. decembra. Tog dana, čak i ako praznik padne na dan posta, vernicima je dozvoljeno da jedu ribu. Ovaj dan nosi radost i blagoslov, pa Crkva omogućava svečanije obeležavanje uz poštovanje postnih pravila.
Iako post ima jasno propisana pravila ishrane, u crkvenom učenju se naglašava da post nije teret, već svesni čin samodiscipline i zahvalnosti. Hrana tokom posta treba da bude jednostavna, ali dovoljna da telo ne oslabite. Cilj posta nije iscrpljivanje, već ravnoteža koja omogućava duhovni i telesni razvoj.
- Post podrazumeva i duhovni napor. Verna osoba tokom posta nastoji da se posveti molitvi, ispovesti, oproštaju i činjenju dobra. To je vreme kada ljudi pokušavaju da oproste jedni drugima, pomognu onima kojima je pomoć potrebna, te pronađu unutrašnji mir. Na taj način, post postaje put duhovne obnove i pročišćenja, koji kulminira u Božiću, prazniku radosti i zajedništva.
Božićni post nije obavezan u istoj meri za sve. Osobe koje su bolesne, trudne, starije ili imaju druge posebne okolnosti, mogu prilagoditi post prema sopstvenim potrebama. Uvek se savetuje da se vernici posavetuju sa svojim duhovnikom kako bi post pravilno primenili. Crkva naglašava da post bez ljubavi, praštanja i molitve ne ispunjava svoju pravu svrhu. Post je mnogo više od dijete – to je duhovno putovanje koje nas vodi bliže Bogu.
- Na kraju, Božićni post nas podseća da zastanemo, usporimo i osvrnemo se na sebe. U svetu brzog tempa i stresa, ovaj period nam daje priliku da očistimo svoje misli, smirimo srce i obnovimo svoju veru. Suština posta nije u onome što izostavljamo sa trpeze, već u tome što unosimo u svoju dušu – mir, dobrotu i zahvalnost.
Kako se približava početak Božićnog posta, podsetimo se poruke svetih otaca: „Ne posti stomak, a da ne posti srce.“ Jer pravi post počinje iznutra – kroz misli, reči i dela koja nas vode ka istinskom Božićnom miru
