Suzana je u pismu detaljno opisala svoje sumnje u muža pa nestala: Najgora noćna mora joj se obistinila ali ono što se desilo njenim sinovima nakon toga frapira

Tragedija koja je zadesila porodicu Pauel počela je u decembru 2009. godine, kada je Suzan Pauel nestala pod misterioznim okolnostima, ostavljajući za sobom tragove koji su ukazivali na strašnu istinu.

• Poslednja osoba koja je videla Suzan živu bila je njena komšinica. Tog dana, 6. decembra, komšinica je bila na poseti porodici Pauel, gde su svi zajedno uživali u obroku. Suzan je tog popodneva pričala sa prijateljicom, a po završetku posete rekla da će otići na odmor. Međutim, do sledećeg dana, Suzan nije bila nigdje pronađena. Njen mobilni telefon, tašna, lična karta, ključevi i novčanik su nestali, dok je njen muž, Džoš Pauel, izneo neverovatnu priču o kampovanju usred decembarske noći, bez ikakvog smisla.

Suzan je bila žena koja je znala da je u opasnosti, ali se trudila da, iako nije mogla da spreči svoju sudbinu, barem osigura da ljudi saznaju istinu o tome šta se dešava u njenom braku. Zabrinutost je postojala već godinama, a Suzan je pisala pismo, koje je ostavila u banci, znajući da, ako nešto pođe po zlu, to neće biti nesreća. Suzanina sumnja u svog muža, Džoša, bila je opravdana, jer je od 2008. godine njen brak bio u krizi. Džoš je bio kontrolirajući i preteći, a Suzan je već tada razmišljala o razvodu, a čak je ponekad govorila prijateljima da bi mogla da napusti njega i njegovu porodicu ako se situacija ne poboljša do njihovog braka godišnjice. Međutim, Džoš joj je zapretio da će uništiti njen život ako se odluči na razvod, govoreći joj da njeni sinovi neće imati ni majku ni oca.

• Suzanina intuicija bila je ta koja ju je spasila u trenutku kada je odlučila da napiše svoje poslednje pismo, tačno pred njen nestanak. U pismu je opisala sve svoje strahove i pretnje koje je trpela, kao i potencijalnu opasnost. Takođe, napomenula je da ako umre, to verovatno neće biti nesreća. Osim toga, Suzan se obratila i svojim sinovima, obećavši im da ih nikada neće napustiti. Bilo je to poslednje obećanje, upozorenje, i dokaz njene ljubavi prema njima, ljubavi koja nije uspela da spasi njen život, ali je živela kroz tajnu koju je ostavila za sobom.

• Kada je 6. decembra 2009. godine Suzan nestala, Džoš je tvrdio da je sa decom otišao na kampovanje, čak iako je noć bila ekstremno hladna, a sneg je padao. Priča o kampovanju bila je neverovatna, pogotovo kada su istražitelji otkrili da se ni Suzan ni njen mobilni telefon nisu pojavljivali nigde.

Kasnije, njihova potraga dovela je do šokantnih dokaza – Suzanina krv je pronađena u njihovoj dnevnoj sobi, što je izazvalo ozbiljne sumnje u Džoševe tvrdnje. Njegovo ponašanje postajalo je sve čudnije: iznajmio je automobil na aerodromu dva dana nakon nestanka, a nekoliko dana nakon toga, nestao je, prešao stotine kilometara bez da je objasnio šta je radio. Iz tih i mnogih drugih razloga, istražitelji su ga brzo postavili kao glavnog osumnjičenog. No, uprkos svim dokazima, nije bilo tela i nije bilo priznanja, pa su se istražitelji suočili sa problemom koji je zadržao slučaj u misteriji.

• Iako je Džoš postao glavni osumnjičeni, tragovi u ovom slučaju su ostali nedovršeni. Njegovo ponašanje bilo je sve neobičnije, a deca su počela da govore o strašnim stvarima. Čarli, stariji sin, priznao je da je Suzan bila u prtljažniku njihovog auta, dok je Brejden, najmlađi, crtao slike koje su otkrivale mračnu stvarnost. Džošovo ponašanje postajalo je sve očiglednije, a istraga je otkrila da je on zapravo bio odgovoran za zlostavljanje svoje porodice i smrt Suzan. Ovi tragovi nisu bili dovoljni da dovedu do suđenja, ali su u velikoj meri pomogli u razumevanju tragedije koja je zadesila ovu porodicu.

Porodica Koks, koja je sve vreme borila za istinu, nastavila je da se bori, čak i nakon što je slučaj bio zatvoren. Uz pomoć volontera i privatnih istražitelja, porodica nije prestala da traži odgovore, verujući da postoji šansa da se saznaju stvarni odgovori o tome gde je Suzan završila. Nažalost, pokušaji da se pronađe telo ostali su neuspešni, ali su porodica i prijatelji nastavili da podsećaju svet na ovu tragediju. Unatoč svim naporima, još uvek nije pronađeno telo Suzan Pauel, a slučaj je i dalje ne rešena misterija.

U januaru 2012. godine, tragedija je uzela još jednu strašnu prekretnicu. Džoš je ubio svoju decu, Čarlija i Brejdena, u jednoj strašnoj akciji u kojoj je ubio i sebe. Ovaj događaj je zaustavio svaku nadu porodice Koks da će ikada pronaći pravi odgovor na misteriju nestanka Suzan Pauel. Slučaj je ostao bez odgovora, ali nasleđe Suzan Pauel, njena borba, ostavila je snažnu poruku i upozorenje za sve one koji prepoznaju opasnost pre nego što bude prekasno. Na kraju, njen život i borba za slobodom postali su inspiracija za mnoge žene koje su se našle u sličnim situacijama, dajući im nadu da ne odustanu.