Otac Predrag Popović nedavno je izazvao lavinu komentara kada je otvoreno progovorio o jednoj, kako kaže, “tihoj, ali razornoj pojavi” u savremenim brakovima neraskidivoj, iako nezdravoj vezi muškarca i njegove majke.
- Ukazao je na to kako takva vrsta nezrelosti i emocionalne zavisnosti može uništiti odnos između supružnika i dovesti do nepopravljivog razdora. Njegove reči su pogodile pravo u srž problema o kojem se retko govori, ali koji mnoge porodice prikriveno nagriza.
Prema njegovom mišljenju, najveći broj problema nastaje kada sin nikada nije zaista “odsekao pupčanu vrpcu” sa majkom, zadržavajući previše čvrstu vezu čak i nakon što osnuje svoju porodicu. Takav odnos, ističe, ne deluje na prvi pogled destruktivno, ali u pozadini izaziva ogromnu napetost. U jednom od svojih govora, otvoreno se obratio muškarcima, podvlačeći važnost emocionalne zrelosti i sposobnosti da preuzmu ulogu domaćina u vlastitom domu. “Kako ste tako mlaki, mlitavi? Uhvatili ste se majke, pa za drugo ne znate!” – naglasio je, izazivajući burne reakcije među vernicima i širom publikom.
- Njegova poruka je jasna i glasna – brak se zasniva na povezanosti supružnika, a ne na trajnom oslanjanju na roditelje. Podsetio je na reči iz Svetog pisma da će “čovek ostavit oca i majku, i prilepiti se ženi svojoj”, sugerišući kako je to temeljni princip zdravog bračnog života koji mnogi danas ignorišu. Mnogi muškarci, prema njegovim rečima, čak i nakon što se ožene, i dalje se u svemu obraćaju majci, što kod žena izaziva duboku frustraciju i osećaj odbačenosti.
Otac Predrag ovu pojavu naziva “tihim razaračem braka”, jer retko kada postane tema otvorenog razgovora, a najčešće se tiho gura pod tepih – sve dok situacija ne postane eksplozivna. Na jednom primeru objasnio je kako supruga često postane nemoćan posmatrač dok svekrva upravlja domaćinstvom, finansijama, pa čak i odlukama unutar porodice. “Žena trpi dok može da trpi, ali kada shvati da joj svekrva kroji život, dolazi do pucanja i neretko – do razvoda”, istakao je.
- Upravo iz tog razloga, Popović apeluje na muškarce da preuzmu odgovornost i postanu kako emotivno, tako i praktično nezavisni, jer uloga supruga zahteva zrelost. On nije u potpunosti osudio majčinsku ljubav, ali je podsetio da i roditelji moraju prihvatiti da njihova deca započinju novu životnu etapu, gde prioritet postaje supružnik i zajednička porodica. Tako se prirodno ostvaruje i biblijski zavet, ali i emocionalna ravnoteža u kući.
- U razgovoru je naglasio i da ovaj problem ne dolazi uvek spolja, nego i iz navika koje su muškarci poneli od kuće. “Pa ja sam tako navikao” – često je izgovor muškaraca koji ne prepoznaju da je navika jedna stvar, ali da u braku počinju da važe nova pravila, zasnovana na zajedništvu i kompromisu sa partnerom. Ako se taj obrazac ne prepozna i ne promeni, posledice su neminovne.
Zanimljivo je da se nije obratio samo muškarcima – već i ženama. Upozorio ih je da će i one jednog dana biti svekrve i da je važno razmisliti o tome kakve vrednosti prenose svojim sinovima. Ohrabrio je majke da vaspitavaju sinove tako da budu sposobni i samostalni muškarci, a ne da očekuju da im budu stalni oslonac ili zamena za partnera koji im nedostaje.
- Portal Kurir.rs nedavno je preneo sličnu temu, kroz razgovor sa jednim bračnim psihologom, koji je istakao da su upravo nevidljive emocionalne veze iz detinjstva često najteži obrasci za prevazići. Psiholog je naglasio da su mnogi muškarci odrasli u porodicama gde nisu učili da samostalno donose odluke, što kasnije stvarno može da bude uzrok problema u braku. Ovaj izvor podvlači važnost porodične dinamike u našoj kulturi i kako se ona preslikava na buduće bračne odnose. Posebno je istaknuto da brak nije samo pravni ni crkveni čin, već emocionalna i praktična zajednica dvoje ljudi koji žele zajednički život nezavisan od “trećih lica”.
Novine Večernje novosti su u jednoj reportaži o porodičnim odnosima prenele svedočenje jedne žene koja se nakon deset godina braka razvela upravo zbog “prejake svekrve”. Istakla je da je u početku mislila da se stvari mogu ispraviti razgovorom i strpljenjem, ali je svakodnevno suočavanje sa nesposobnošću supruga da postavi granice dovelo do emocionalne iscrpljenosti i, na kraju, do kraja braka. U tekstu se navodi da takve situacije nisu usamljen slučaj, naročito u tradicionalnijim sredinama gde se poštuje hijerarhija starijih, ali zbog toga često trpi emotivni odnos partnera.
- U emisiji Život i zdravlje na RTS-u, jedna sociološkinja analizirala je upravo ovaj fenomen i osvrnula se na sociološke korene takvog ponašanja u Srbiji. Istakla je da su mnoge generacije majki navek emocionalno ulagale sve u svoje sinove, poistovećujući njihov uspeh sa sopstvenom vrednošću. To, kako kaže, nije nužno negativno, ali može postati opasno ukoliko majka ne prihvati da drugi deo sina pripada njegovoj ženi i porodici. Zaključeno je da je rešenje u jasnijem postavljanju granica i otvorenom razgovoru pre nego što dođe do ozbiljnog konflikta.
Zaključno, reči oca Predraga Popovića nisu imale za cilj da osuđuju, već da podstaknu razmišljanje i samospoznaju. Njegova poruka o “muškarcima koji treba da budu ljudi” zapravo je poziv na zrelost, odgovornost i ljubav u pravom smislu te reči. Jer brak je, kako podvlači, najpre zajednica dvoje ljudi, a ne produžetak roditeljskog doma. Muškarac mora biti stena svoje porodice, a žena partnerka, a ne suparnica majci. Sve ostalo vodi u nesporazume i tihe rane koje se često leče tek prekasno.
Ako se o ovim temama progovori na vreme i s razumevanjem, možda će mnogi brakovi uspeti da izbegnu iskušenja i pronađu svoj mir. Jer, kako kaže otac Predrag – “biti muško nije lako danas, ali je potrebno biti čovek”.
