Srbi obožavaju da popiju ovo čim se probude, a to je najgora stvar koju mogu da urade svom organizmu

U jutrima širom Srbije, gotovo da nema domaćinstva u kojem se dan ne započinje uz šoljicu omiljene kafe. Taj mali ritual postao je simbol buđenja, trenutak mira pre nego što započne svakodnevna trka.

• Ipak, prema najnovijim naučnim saznanjima, ispijanje kafe odmah nakon otvaranja očiju možda i nije najbolji izbor – štaviše, moglo bi biti kontraproduktivno po naš organizam, posebno po mozak.

Kada se probudimo, telo prirodno počinje da luči hormon kortizol, poznat i kao „hormon stresa“, ali ujutru on ima važnu ulogu: pomaže nam da se razbudimo, fokusiramo i steknemo prirodni osećaj energije. Kofein iz kafe preko noći nismo uneli u telo, pa nam se čini da upravo kafa daje prvi „kick“ da započnemo dan. Međutim, naučnici upozoravaju da je ta ideja pogrešna. Upravo u trenucima kada je kortizol na vrhuncu, uvođenje kofeina može da napravi kontraefekat. Umesto da se kofein uskladi sa prirodnim telesnim ritmom, on se bori protiv njega.

• Kafa zapravo deluje tako što blokira adenozin – molekul odgovoran za osećaj umora. Na taj način, mozak privremeno veruje da ima dovoljno energije i bistri fokus, dok se zapravo samo odlaže neminovni pad. Kada efekat kofeina prođe, sav taj nakupljeni adenozin „navali“ u moždane receptore i nastaje osjećaj magle, umora i mentalne zasićenosti. Mnogi se tada pitaju zašto, i pored ispijene kafe, imaju osećaj da su umorniji nego ranije.

Najbolje vreme za prvu kafu je oko sat i po nakon buđenja, navode stručnjaci. U tom periodu kortizol počinje da opada, pa telo prirodno prelazi na niži nivo budnosti. Kafa tada pomaže da se taj pad premosti i stvori balans između prirodne i stimulisane energije. Drugim rečima – umesto da se borimo sa prirodom, u tom trenutku je podržavamo.

• Zanimljivo je da i sama potreba za kofeinom može biti signal da nismo dovoljno odmorni ili da ignorišemo signale koje nam mozak šalje. Mozak zapravo ne traži stimulaciju – traži ritam. Kada osetimo pravu potrebu za kafom, to je signal tela da je spremno da primi tu dodatnu energiju, a ne da je oduzima iz budućnosti.

Nauka tako zapravo potvrđuje staru narodnu mudrost: sve u svoje vreme. Iako volimo ritual jutarnje kafe, odlaganje tog užitka može se pretvoriti u pravo otkriće boljeg funkcionisanja organizma kroz dan. Upravo tako, kafa ne mora da bude prvi znak buđenja – može postati srednji oslonac dana koji nas održava uspravnima kada je to zaista potrebno.

• Praktično gledano, to znači da bi idealna jutarnja rutina mogla da izgleda ovako: probudite se, popijte čašu vode, doručkujte, započnite dan laganim fizičkim aktivnostima ili pripremom za posao, a onda oko sat i po do dva sata nakon buđenja, nagradite sebe kafom. Ovakav pristup balansira hemiju u mozgu i daje stabilniji izvor energije.

• Domaći izvori potvrđuju ovaj pristup. Na primer, “Politikin Magazin” je u svojoj rubrici o zdravlju objavio članak o ritualima ispijanja kafe u Srbiji, naglašavajući da navike često nadvladaju znanje o telu. Tamo se navodi da je kafa postala deo kulture, ali da sve veći broj nutricionista naginje ka preporuci da se kafa pije kasnije ujutru, kako bi se očuvala vitalnost i sprečila zavisnost od kofeina. (“Politika”, izdanje iz septembra 2024.)

Još jedan domaći izvor, portal “Blic Žena”, bavio se istraživanjem Kraljevskog koledža u Londonu koje prati nivo kortizola tokom dana i vezu sa unosom kofeina. U članku se navodi da osobe koje unose kafu odmah po buđenju češće prijavljuju osećaj razdražljivosti, nesanice i pojačane nervoze tokom dana. „Kafa se voli, ali kafa nije lek za manjak sna“, stoji u tekstu. (Blic Žena, 2025.)

• S druge strane, “RTS Ordinacija” u emisiji posvećenoj zdravlju, ugostila je domaćeg nutricionistu koji je istakao da je u Srbiji čest slučaj da se kafa pije na prazan stomak, što dodatno utiče na pojačano lučenje želudačne kiseline i poteškoće sa probavom. On je objasnio da kafa treba da bude užitak, a ne navika koja prva dočeka stomak. (RTS Ordinacija, septembar 2025.)

Zanimljivo je istaći da ova saznanja ne znače da je kafa loša ili štetna – naprotiv, brojne studije potvrđuju njena antioksidativna svojstva, kao i blagotvorne efekte u borbi protiv određenih bolesti, kao što su Parkinsonova ili dijabetes tipa 2. Ali kao i sve stvari, važna je mera i tajming.

Emocionalno posmatrano, kafa je za mnoge više od napitka. Ona je ritual topline, druženja, blagosti, trenutak za sebe. I upravo zato je važno da taj trenutak bude pravilan, da bude u skladu sa onim što našem telu treba. Ako je kafa nagrada, a ne pomoć za preživljavanje, onda ona ispunjava svoju najlepšu funkciju: daje mrvicu radosti svakog dana.

Pa možda je vreme da sledećeg jutra, umesto instinktivnog traženja šoljice, udahnemo duboko, oslušnemo svoje telo i pružimo mu priliku da se probudi na prirodan način. A kad sat otkuca pravo vreme – neka kafa bude slatki prelaz iz jutarnjeg haosa u dnevnu harmoniju. Neka tada bude više ukusa, više prisutnosti, i svakako – više zdravlja.