U današnjem članku, pričat ćemo o jednoj potresnoj i neobičnoj priči koja je šokirala mnoge.
- Riječ je o slučaju Mutijale Gadajia, čoveka koji je doživeo tragediju koja, na prvi pogled, izgleda kao scenario iz filma, ali se zapravo dogodila u stvarnosti. Nažalost, ova priča ističe ljudsku nemoć pred sistemskim greškama, te haos koji je nastao tokom pandemije.
Godina je bila 2021., kada je svet bio pogođen pandemijom koronavirusa. Bolnice su bile preplavljene pacijentima, a medicinsko osoblje iscrpljeno, dok su mere zaštite bile stroge i nepopustljive. Mutijalina supruga, Girijama, koja je tada bila u poodmaklim godinama, obolela je od korone. Njen zdravstveni status se pogoršao, a lekari su odlučili da je hospitalizuju. U to vreme, porodice nisu imale mogućnost da obiđu svoje voljene zbog strogih restrikcija, pa je Mutijali morao da se pomiri sa situacijom i da se nada najboljem.
Nažalost, nekoliko dana kasnije, Mutijali je dobio strašnu vest: njegova supruga je preminula. Slomljen od tuge, otišao je u bolnicu da preuzme telo, verujući da je oproštaj sa životnom saputnicom neminovan. Zbog pandemijskih mera, kovčeg nije mogao biti otvoren, što je značilo da Mutijali nikada nije mogao da vidi lice žene koju je ispratio na večni počinak. Iako je verovao u verodostojnost obaveštenja, duboko je patio, ali je sve prihvatio.
Kao da tragedija nije bila dovoljna, nekoliko dana kasnije, Mutijali je izgubio i svog sina Rameša, koji je preminuo od kovida u drugoj bolnici. Bez žene i sina, Mutijali je bio slomljen. Niko iz porodice nije mogao da ga uteši, a on je organizovao pomen za oboje, duboko potresen gubitkom koji mu je život donio. Rođaci su kasnije govorili da nije mogao da prestane da plače, i da je bio “čovek koji je za kratko vreme izgubio sve”.
- Međutim, ono što se dogodilo nakon svega ovoga, teško je verovati. Petnaest dana nakon sahrane, Mutijali je čuo zvono na vratima. Otvorio je vrata, a pred njim se pojavila njegova supruga, živa i zdrava. U tom trenutku, Mutijali je pao na prag, uveravajući se da sanja ili da mu se priviđa. Girijama je bila ljuta i iznervirana, daleko od žene koja je prošla kroz pakao bolesti.
Girijama je kasnije ispričala da je nakon što su je otpustili iz bolnice, morala da uzme novac na zajam od neznanca kako bi platila taksi do kuće, jer je niko nije čekao. Nije imala pojma kroz šta je njen muž prolazio, niti da je već bila sahranjena.
Ispostavilo se da je bolnica napravila ogromnu grešku. Zbog haosa koji je nastao tokom pandemije, došlo je do zamene identiteta pacijenata. Mutijali je preuzeo telo druge žene, verujući da sahranjuje svoju suprugu. Tek kada se Girijama vratila kući, istina je postala jasna.
Vest o ovom incidentu izazvala je veliku pažnju, jer niko nije mogao da veruje da se ovako nešto desilo. Policija je pokrenula istragu, a predstavnici bolnice su izjavljivali da se ovakva greška nikada nije dogodila i da je rezultat preopterećenosti sistema i nedostatka resursa. Ipak, mnogi odgovori su ostali nejasni – ko je bila žena koju je Mutijali sahranio, da li je njena porodica ikada obaveštena, i šta se desilo sa njenim posmrtnim ostacima?
- Za Mutijalu, ovo je bio emotivni tobogan. U nekoliko dana, izgubio je veru u sistem i sahranio svoju suprugu, koja je zapravo bila živa, dok je istovremeno patio zbog smrti sina. Ovo iskustvo je ostavilo dubok trag na njegovoj duši. Ljudi iz njegovog okruženja pričali su da je postao tih i povučen, jer su događaji koje je doživeo prevazilazili snagu običnog čoveka.
Ovaj slučaj je ostao kao podsećanje na to kako se, u vremenima krize, kada bolnice i zdravstveni sistem postanu preopterećeni, može desiti nešto ovako neobično i tragično. Priče poput Mutijaline nose teret grešaka institucija, a one nam podsećaju da iza svakog broja i statistike stoje stvarne sudbine, koje ne mogu biti popravljene jednostavnim izvinjenjima.
Na kraju, Mutijali je, iako je vratio svoju suprugu, morao da se nosi s gubitkom sina i s iskustvom koje će ga zauvek obeležiti. Iako je iz ove situacije izašao s delimičnom srećom, ništa neće moći da izbriše rane koje nosi. Ova priča nam pokazuje koliko je važno da ljudski život i dostojanstvo ostanu na prvom mestu, čak i u najtežim trenucima, u panici i haosu.
