U današnjem članku, govorićemo o jednom od najvažnijih praznika u pravoslavnoj crkvi, Vozdviženju časnog Krsta, poznatom i kao Jesenji Krstovdan, koji se slavi 27. septembra, odnosno 14. septembra po julijanskom kalendaru.
- Ovaj praznik nije samo duhovno sećanje na Hristovu žrtvu, već i simbol spasenja i pobede hrišćanstva nad paganizmom. Krstovdan ima poseban značaj u životu vernika, jer se u mnogim porodicama slavi i kao krsna slava.
Jesenji Krstovdan slavi dva važna događaja u vezi sa časnim Krstom Hristovim: prvi je pronalazak Krsta na Golgoti, a drugi je povratak Krsta iz Persije u Jerusalim. Prema tradiciji, carica Jelena, dok je obilazila Svetu Zemlju, želela je da pronađe Hristov krst. Uz pomoć starca Jude, koji je znao gde je krst bio zakopan, carica je odlučila da uništi hram koji je podigao car Hadrijan. Kada su počeli da kopaju, pronašli su tri krsta.
Kako bi saznali koji je pravi, patrijarh Makarije je naredio da se svaki krst postavi na telo pokojnika. Kada je treći krst postavljen, telo je oživelo, što je bio siguran znak da je to Hristov časni Krst. Kasnije je persijski car Hozroje odveo časni Krst u Persiju, gde je ležao četrnaest godina. Krst je vraćen u Jerusalim 628. godine, nakon što je grčki car Iraklije pobedio persijskog cara. Pri povratku, car Iraklije je morao da ide bosonog i u skromnoj odeći, jer je anđeo zabranio da nosi bogate odore, kao što je to učinio Isus Hrist na svom putu ka Golgoti.
Jesenji Krstovdan je vreme kada vernici strogo poste, a mnogi tog dana jedu samo hleb i grožđe, kao znak duhovne čistote i pripreme za veliki praznik Bogojavljenje. Za razliku od mnogih drugih praznika, Krstovdan je dan kada se preporučuje da se kuća temeljno sredi i pripremi za zimu. Veruje se da ako se kuća ne sredi na ovaj dan, tokom godine će “sve ići naopako”.
- Zanimljivo je da berba bosiljka i njegovo posvećenje na Krstovdan predstavljaju poseban običaj. Bosiljak se koristi u mnogim mestima kao zaštita od negativne energije, a njegov miris se povezuje sa blagoslovima.Narodna verovanja-Na Krstovdan postoje mnoge narodne predaje vezane za vremenske prilike, koje se često smatraju predikcijama za predstojeću zimu i godinu. Na primer:
Oblačno vreme na Krstovdan predviđa snežnu zimu.Ako je vreme vedro, veruje se da će naredna godina biti sušna.Ukoliko do Krstovdana laste ne odu, smatra se da zima neće biti jaka.Tiha kiša na Krstovdan simbolizuje blagu zimu.Grmljavina na Krstovdan predskazuje plodnu godinu.Takođe, postoji i verovanje da ljudi rođeni na Krstovdan nose senku Časnog Krsta i da su posebno odgovorni za svoje postupke pred Bogom.Krstovdan se slavi dva puta godišnje
Iako je Jesenji Krstovdan najpoznatiji, ovaj praznik se slavi još jednom u godini, i to 18. januara, na Zimski Krstovdan, koji se obeležava uoči Bogojavljenja. Ovaj dan je vezan za verovanja u ukrštanje vetrova i smrzavanje vode. U crkvi, krst stavlja u vodu, i ako voda smrzne, veruje se da će naredna godina biti rodna. Ukoliko voda ne smrzne, smatra se da će godina biti oskudna i bolešljiva.
Vozdviženje časnog Krsta, ili Krstovdan, predstavlja jedan od najvažnijih praznika za pravoslavne vernike, podsećajući ih na spasenje kroz Hristovu žrtvu i na pobedu hrišćanstva nad paganizmom. Ovaj praznik ima duboko duhovno značenje, koje se prenosi kroz različite običaje i verovanja koja su prisutna i među današnjim generacijama. Bilo da je Krstovdan slavi kao krsna slava ili kao običan praznik, on ostaje vreme kada se vernici podsećaju na snagu vere i duhovne čistote.
