U današnjem članku govorićemo o jednom od najvažnijih hrišćanskih praznika, Usekovanju glave Svetog Jovana Krstitelja, koji je duboko ukorenjen u verovanjima i tradicijama među vernicima Srpske pravoslavne crkve. Ovaj praznik, poznat i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek, obeležava se 11. septembra i posvećen je tragičnoj smrti Svetog Jovana, jednog od najvažnijih svetitelja u hrišćanskoj tradiciji.
- Praznik Usekovanja podseća nas na hrabrost i principijelnost Svetog Jovana, koji je bio poznat po tome što je imao snage da se suprotstavi tadašnjoj vlasti, uprkos opasnostima koje su ga čekale. Smrt Svetog Jovana Krstitelja bila je vrlo tragična. Naime, u to vreme vladar Galileje, Irod Antipa, odlučio je da se oženi ženom svog brata, Irodijadom. Ovaj postupak, koji je bio u suprotnosti sa zakonima i običajima tog vremena, izazvao je veliku osudu među narodom, pa i od strane Svetog Jovana Krstitelja. Zbog svojih stavova, Jovan je bio zatvoren i bačen u tamnicu.
Jednog dana, dok je Salomija, ćerka Irodijade, plesala na jednoj zabavi, Irod, pod uticajem alkohola, obećao joj je da će joj ispuniti bilo koju želju. Pod uticajem svoje majke, Salomija je tražila glavu Svetog Jovana Krstitelja na tacni. Iako je Irod bio svesan ozbiljnosti svog postupka, nije imao snage da odustane od svog obećanja, pa je naređeno pogubljenje Svetog Jovana.
Nakon što je glava svetitelja donesena pred goste, učenici Svetog Jovana su je preuzeli i u tišini sahranili. Irodijada, koja je želela da osramoti smrt svetitelja, izbola je njegov jezik i zakopala glavu na nečistom mestu. Iako je smrt Svetog Jovana Krstitelja dogodila pred Pashu, praznovanje ove tragične smrti ustanovljeno je 11. septembra, kako bi se obeležila crkva podignuta na njegovom grobu od strane cara Konstantina i carice Jelene.
- U današnjem članku, bavićemo se i specifičnim običajima i verovanjima vezanim za Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja. Ovaj praznik ima duboko ukorenjenu tradiciju u srpskom narodu. Na ovaj dan, vernici se okupljaju u crkvama na liturgiji, a običaj nalaže da se toga dana posti, uz potpuni post. Pored toga, u nekim delovima Srbije, naročito na istoku zemlje, postoji verovanje da je na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja zabranjeno jesti ili piti bilo šta što je crvene boje, jer se crvena boja smatra simbolom prolivene krvi svetitelja. U skladu sa tim, deca se savetuju da ne jedu crveno voće i povrće, kao što su paradajz ili crvene jabuke, jer bi to moglo doneti lošu sreću.
Takođe, u mnogim krajevima Srbije, veruje se da na ovaj dan nije preporučljivo uzimati nož u ruke, kako bi se izbegle nesreće. Prema još jednom verovanju, na Usekovanje se ne sme jesti iz tanjira ili sa tacne, što je simbolički povezano sa nepoštovanjem svetitelja. Jedno od zanimljivih verovanja dolazi sa istoka Srbije, gde vernici smatraju da je potrebno skinuti crveni končić sa ruke. Veruje se da ako končić ostane vezan nakon Usekovanja, može doneti nesreću i promeniti tok života na loše.
Još jedno važnu stvar koju treba pomenuti jeste to da se na Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja takođe obeležava rođenje Patrijarha Pavla, koji je rođen 1914. godine u Kućancima. Patrijarh Pavle, koji je preminuo 2009. godine, bio je izuzetno poštovan i voljen od strane vernika, a njegov život i rad često se spominju u kontekstu ovog praznika. On je bio uzor hrabrosti i vere, baš kao što je bio Sveti Jovan Krstitelj.
Praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja ima duboko ukorenjenu simboliku i značaj, kako u verovanjima, tako i u narodnoj tradiciji. Ovaj dan podseća na hrabrost svetitelja, koji je kroz svoj život pokazao snagu u borbi za pravdu i poštovanje pravih vrednosti. Praznovanje ovog dana, iako nosi specifična verovanja i običaje, u svojoj suštini nosi poruku hrabrosti, poštovanja i unutrašnje snage, kao i podsećanje na važnost očuvanja naših principa i verovanja u svetu koji se često suočava s izazovima
