U današnjem članku govorićemo o važnosti održavanja normalnih vrednosti krvnog pritiska, što je od suštinske važnosti za celokupno zdravlje čoveka. Mnogi imaju utisak da postoji jedinstvena referentna vrednost pritiska koja važi za sve ljude, bez obzira na godine, ali to je zapravo zabluda.
- Kako godine prolaze i telo stari, ono prolazi kroz niz fizioloških promena koje značajno utiču na funkcionisanje kardiovaskularnog sistema, pa samim tim i na očitavanja pritiska. Ono što je idealno za mladog čoveka u ranim dvadesetim godinama ne mora nužno biti isto i za osobu koja je zakoračila u šestu deceniju života.
Krvni pritisak predstavlja silu kojom krv deluje na zidove arterija dok je srce pumpa kroz telo. Njegove vrednosti zavise od nekoliko važnih faktora. Pre svega, bitnu ulogu igraju jačina i ritam srčanih kontrakcija, zatim količina krvi koju srce izbaci pri svakom otkucaju, kao i stanje krvnih sudova – njihova elastičnost i otpornost. Na sve to treba dodati i karakteristike same krvi, kao što su njena gustina i ukupna zapremina. Sve ove komponente zajedno čine jedan izuzetno precizan i složen mehanizam koji funkcioniše u ravnoteži, a kada ta ravnoteža bude narušena, dolazi do odstupanja u pritisku.
Tokom života, normalne vrednosti krvnog pritiska se menjaju i zavise od starosne dobi. Tako, na primer, kod osoba u ranim tridesetim, vrednosti koje se smatraju zdravim kreću se oko 121/80 mmHg, dok su granice za niži i viši pritisak nešto šire, u rasponu od 110/77 do 134/85 mmHg. Međutim, kako osoba ulazi u pedesete, normalne vrednosti pritiska se blago povećavaju, pa se tipično kreću oko 129/85 mmHg. Ovo je sasvim prirodno jer krvni sudovi gube na elastičnosti, a srce mora da ulaže više napora kako bi zadržalo optimalan protok krvi. Kod osoba starijih od šezdeset godina, još je izraženija tendencija ka višim vrednostima.
- Razloga za postepeno povećanje krvnog pritiska kako starimo ima više. Jedan od glavnih jeste gubitak elastičnosti arterija, što znači da krv teže prolazi kroz njih. Pored toga, srce mora da radi snažnije kako bi obezbedilo dovoljan dotok krvi do svih organa. Hormonske promene koje prate proces starenja takođe imaju uticaj, naročito one koje utiču na zadržavanje natrijuma i vode u organizmu, čime se dodatno opterećuje cirkulacija.
Praćenje vrednosti krvnog pritiska je zato izuzetno važno. Preporučuje se redovno merenje, idealno u isto doba dana, kako bi rezultati bili što precizniji. Takođe je važno beležiti rezultate tokom nekoliko dana, jer jedan izolovani rezultat može biti posledica stresa, fizičke aktivnosti ili drugih privremenih faktora. Ukoliko se uoče znatne oscilacije, neophodno je obratiti se lekaru.
Odstupanja u vrednostima pritiska mogu izazvati različite zdravstvene probleme. Povišen krvni pritisak, poznat i kao hipertenzija, predstavlja veliki rizik za razvoj srčanog udara, moždanog udara, ali i za dugoročna oštećenja bubrega. S druge strane, nizak krvni pritisak, ili hipotenzija, iako često manje opasan, može dovesti do slabosti, vrtoglavice, pa čak i do gubitka svesti, posebno ako dotok krvi do vitalnih organa bude značajno umanjen.
Zbog toga je razumevanje vrednosti krvnog pritiska i njihovih promena sa godinama ključno za očuvanje zdravlja. Ne postoji univerzalna norma – ono što je normalno za jednog tridesetogodišnjaka, neće biti isto i za nekog ko ima šezdeset godina. Kako starimo, moramo postajati sve svesniji promena koje se dešavaju u telu i shodno tome prilagoditi svoj životni stil, ishranu, fizičku aktivnost i način na koji pratimo signale koje nam organizam šalje.
Ulaganje u redovne kontrole, zdrav način života i preventivne mere mogu znatno doprineti očuvanju ravnoteže u organizmu. Tako se obezbeđuje ne samo produženje životnog veka, već i njegovo poboljšanje u smislu kvaliteta. Na kraju, krvni pritisak nije samo broj na mernom uređaju – on je pokazatelj stanja organizma, i kao takav zaslužuje našu punu pažnju.
