U današnjem članku govori se o izazovima sa kojima se biljke suočavaju tokom meseca avgusta i o prirodnom načinu da im se pruži podrška kada im je to najpotrebnije. Visoke temperature, povećana vlaga i iscrpljeno zemljište dovode do toga da i ruže i paradajz trpe veliki stres.
- Ove dve kulture, iako različite, u ovom periodu godine mogu biti podjednako osetljive na bolesti i slabiji rast. Baštovani zato tragaju za rešenjima koja će biljkama dati dodatnu snagu, a da pri tome ne koriste teške hemikalije. Rešenje se krije u jednom jednostavnom i prirodnom sastojku – gorkoj soli, odnosno magnezijum sulfatu, koji jača biljke iz korena, podstiče njihov razvoj i čini ih otpornijima na bolesti i štetočine.
Ruže se od davnina smatraju kraljicama vrta, ali njihova raskoš nije dovoljna da ih zaštiti od bolesti. Posebno su ranjive na crnu pegavost, koja može uništiti listove i umanjiti njihov cvetni sjaj. Paradajz, s druge strane, zauzima centralno mesto u većini bašti, ali često strada od bolesti poput plamenjače. Ta bolest ne utiče samo na količinu plodova, već i na njihov kvalitet, ostavljajući baštovane razočarane. Stručnjaci naglašavaju da upravo u kasno leto biljke troše najveću količinu hranljivih materija, pa zemljište brzo gubi svoju plodnost. To je razlog zbog kojeg biljke zahtevaju dodatnu pomoć u tom periodu.
Britanska baštovanska savetnica Elizabet Vadington podseća na značaj gorke soli, koja se koristi u vrtlarstvu već generacijama. Njen sastav – magnezijum i sumpor – čini je dragocenom. Magnezijum je ključan za stvaranje hlorofila, supstance bez koje nema fotosinteze i zdravog rasta. Sumpor, pak, podstiče metabolizam biljke i jača njen imunitet. Kada se koristi na povrću kao što su paradajz i paprika, ovaj sastojak omogućava bolju apsorpciju fosfora i kalijuma, što se direktno odražava na ukus, boju i sočnost plodova. Ruže reaguju bujnijim pupoljcima, intenzivnijom bojom latica i dugotrajnijim cvetanjem.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da gorka so ne treba da se koristi direktno u kristalnom obliku, naročito ne tokom vrelih dana. Najbolje je rastvoriti jednu supenu kašiku u četiri litra vode i time zalivati biljke direktno pri korenu. Jednoj prosečnoj biljci dovoljan je litar ovakvog rastvora, a tretman se može ponavljati jednom mesečno sve do kraja sezone. Rezultati se uočavaju posle nekoliko nedelja – listovi postaju življi, cvetovi raskošniji, a plodovi sočniji.
- Ovaj savet je sve popularniji i u našem regionu. Poljoprivrednici sa juga Srbije ističu da im je gorka so pomogla da smanje posledice toplih i vlažnih leta, kada paradajz inače strada od bolesti i slabog prinosa. Baštovani iz Bosne i Hercegovine navode da su njihove biljke postale otpornije na nagle promene vremena, a ruže su zadržale intenzivnu boju sve do jeseni. Upravo zato mnogi gorku so smatraju nezaobilaznim delom organskog pristupa baštovanstvu.
Prednost ovog prirodnog preparata ogleda se ne samo u boljem rastu i cvetanju, već i u prevenciji gljivičnih bolesti. Vlažni avgustovski dani često pogoduju razvoju patogena, ali dodatna otpornost koju pruža magnezijum sulfat može napraviti razliku između biljke koja opstaje i one koja vene. Naravno, pored ovog tretmana, baštovani podsećaju na značaj dobre cirkulacije vazduha, dovoljne količine svetlosti i izbegavanja zadržavanja vlage na listovima. Sve to zajedno doprinosi zdravlju biljke.
- Osim što ima biološki značaj, gorka so donosi i ekonomsku korist. Istraživanja sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu pokazuju da pravilna ishrana biljaka u kasnom letu može smanjiti troškove hemijske zaštite i povećati tržišnu vrednost plodova. Kod paradajza se to ogleda u ujednačenoj veličini i boji, kao i boljem ukusu. Kod ruža to znači produženo i raskošno cvetanje, što je posebno važno za one koji cvetove prodaju ili gaje za ukras.
Ipak, važno je naglasiti da preterana upotreba može doneti više štete nego koristi. Ako se unese previše magnezijuma, može se narušiti ravnoteža drugih hranljivih materija poput kalijuma i kalcijuma. Zato stručnjaci upozoravaju na umerenost i preporučuju pauzu ukoliko se na listovima primete znaci stresa.
Još jedan praktičan savet je redovno uklanjanje oštećenih ili bolesnih listova, čime se smanjuje mogućnost širenja bolesti. U kombinaciji sa gorkom solju, to stvara savršenu osnovu za zdraviji i otporniji vrt. Baštovani ističu da su rezultati uočljivi – biljke izgledaju vitalnije, listovi postaju zeleniji, a cvetovi trajniji.
Avgust, mesec koji mnogima donosi izazove u bašti, može biti i period najveće lepote ako se biljke pravilno neguju. Prirodna rešenja, poput gorke soli, predstavljaju spoj tradicije i savremenih potreba, omogućavajući održiv pristup vrtlarstvu. One doprinose tome da bašta bude ne samo estetski privlačna, već i ekonomski korisna.
Zaključak je jasan – briga o biljkama ne mora značiti oslanjanje na skupe i agresivne preparate. Jednostavne intervencije, poput dodavanja rastvora gorke soli, mogu doneti izuzetne rezultate. Tako paradajz postaje ukusniji, ruže raskošnije, a ceo vrt zdraviji i dugotrajniji. Na taj način baštovan postiže ravnotežu između prirodnog, korisnog i održivog pristupa, što je ujedno i najlepši deo vrtlarstva.
