Danas Vam donosimo kakvo vreme nas ocekuje za kraj avgusta ,saznajte više i proćitajte u nastavku teksta….
Avgust 2025. godine tek je zakoračio, a već se najavljuje kao jedan od najekstremnijih letnjih meseci koje je Evropa do sada iskusila. Nakon neobično svežeg početka meseca, meteorolozi sada upozoravaju na nadolazeći toplotni talas koji bi mogao pomeriti granice uobičajenih klimatskih okvira i izazvati ozbiljne posledice širom kontinenta.
Prema izveštaju koji je objavio Kurir.rs, visoki atmosferski pritisak počinje da preovladava nad zapadnom i centralnom Evropom, dok se hladni front sa severa lagano povlači. Ova kombinacija stvara uslove za formiranje toplotne kupole, fenomena koji donosi izuzetno stabilno, ali i opasno vruće vreme. U takvim okolnostima, temperature ne samo da rastu iz dana u dan, već i zadržavaju toplotu na tlu, bez mogućnosti osveženja kroz vetar ili padavine.
Snažni suptropski greben, koji već dominira južnim i zapadnim delovima Evrope, odgovoran je za temperaturne skokove i izostanak padavina. U junu i julu, pojedini regioni, poput Španije i juga Francuske, beležili su više od 40°C, dok su i hladnije zemlje poput Švedske i Norveške imale rekorde preko 30°C – što do pre samo deceniju nije bilo zamislivo.
Iako se na severozapadu Evrope očekuje nešto više oblačnosti i povremenih kiša, sredina avgusta donosi potpuno drugačiju sliku u ostatku kontinenta. Kako piše portal Severe Weather Europe, kombinacija Rossbijevih talasa i prisustva jakog grebena visokog pritiska dovodi do toga da se veliki deo Evrope suoči s ekstremno suvim i toplim danima. Najugroženiji su poljoprivredni regioni, gde su zalihe vlage u tlu već pri minimumu.
Na osnovu analize RHMZ-a, Srbija i zemlje regiona biće u epicentru ovog talasa. Meteorolozi upozoravaju da bi temperature već sredinom meseca mogle premašiti 38°C u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i širom zapadnog Balkana. Uz visoke temperature, dolazi i opasnost od sušnih perioda, što može izazvati direktne ekonomske posledice, posebno u sektoru proizvodnje hrane.
Posebno je zabrinjavajuće to što se padavine povlače i iz centralne Evrope – u mnogim oblastima, uključujući Mađarsku, Austriju i južnu Nemačku, količina kiše iznosi tek 10 do 15% višegodišnjeg proseka, što je, kako upozorava Kurir, jasan pokazatelj da se suočavamo sa sušom koja nadilazi sezonske varijacije. Ovakav obrazac sve češće ponavlja se iz godine u godinu, a ekstremi postaju novo normalno.
U poslednjoj dekadi avgusta očekuje se još jedno jačanje pritiska nad zapadnom Evropom, s mogućim temperaturnim vrhuncima koji će u mnogim delovima kontinenta oboriti lokalne rekorde. Prognoze sugerišu da će tokom treće sedmice avgusta izostati bilo kakva značajnija kiša, osim na dalekom severu – dok će ostatak Evrope ostati pod sušnim i vrelim uticajem.
Stručnjaci upozoravaju da ovo leto pokazuje jasne simptome ubrzanih klimatskih promena. Sve češće pojave poput dugotrajnih toplotnih talasa, smanjene vlažnosti tla i toplih noći koje sprečavaju organizam da se regeneriše – nisu više anomalije, već obrasci. Kako navodi Kurir.rs, građani bi već sada trebalo da preduzmu korake kako bi zaštitili sebe, svoje zdravlje i imovinu.
Preporuke su jasne: izbegavati boravak na otvorenom u najtoplijem delu dana, nositi laganu garderobu, piti dovoljno tečnosti i rashlađivati prostorije prirodnim ili mehaničkim putem. Takođe, važno je zaštititi starije osobe, decu i hronične bolesnike, koji su posebno osetljivi na visoke temperature.
Zabrinjavajuće je i to što se nema najava o skorim stabilnim padavinama, koje bi mogle osvežiti tlo i atmosferu. Klimatski modeli upućuju na nastavak sušnog perioda i u ranoj jeseni, što bi moglo dodatno ugroziti biljni i vodeni svet širom Evrope.
Avgust pred nama nije običan letnji mesec. On je upozorenje, ogledalo klimatskih poremećaja i poziv na hitno razmišljanje o tome kako se kao društvo možemo adaptirati. Dok čekamo konkretne promene na globalnom nivou, ostaje da se na lokalnom planu ponašamo odgovorno – prema sebi, drugima i prirod
