U danasnjem ćlanku Vam donosimo sve o danasnjem prazniku obeležava se praznik Blaga ili Blažena Marija,saznajte više u nastavku teksta….
Na dan kada se u pravoslavnom narodu slavi Blaga Marija, običaji, verovanja i tiha snaga predanja prenose se s kolena na koleno, osvetljavajući priču o jednoj od najpoštovanijih žena u hrišćanstvu — Mariji Magdaleni. Iako nije obeležena crvenim slovom u crkvenom kalendaru, ova svetiteljka ima posebno mesto u srcima vernika, naročito žena, koje je od davnina poštuju kao svoju zaštitnicu.
Po kanonskim jevanđeljima, Marija Magdalena se po imenu pominje čak dvanaest puta, što je čini jednom od najistaknutijih ženskih figura u Novom zavetu. Bila je među onima koji su svedočili Hristovom raspeću, ali i njegovom vaskrsenju, što je čini svedokom kako bola, tako i večne nade. Prema predanju, bila je žena iz koje je Isus isterao sedam zlih duhova, a potom postala njegova verna učenica i saputnica u propovedanju.
U Jevanđelju po Luki, ona je pomenuta kao jedna od žena koja je neprestano bila uz Sina Božijeg, a svojom imovinom pomagala njegovu misiju. Taj detalj posebno osvetljava snagu i posvećenost ove žene – nije samo verovala, već je delovala, žrtvujući sopstveno za nešto veće.
U srpskom pravoslavnom narodu, Blaga Marija je obavijena mitskom simbolikom. Često se opisuje kao sestra Svetog Ilije, pa se veruje da na njen dan, kada brat i sestra „razgovaraju“, može doći do grmljavine, grada i oluje. Iako se to možda tumači kao narodna metafora, mnogi stari domaćini će reći da tih dana nebo treba posmatrati s poštovanjem.
Zato se 23. jula, kada se praznuje Blaga Marija, u mnogim krajevima Srbije ne radi – ni u polju, ni u kući. Taj dan se uzima kao trenutak duhovnog i fizičkog odmora, sličan onom koji se praktikuje za Ognjenu Mariju i Svetu Petku. Žene tada pale sveće u crkvama, mole se i u tišini svojih misli upute želju — verujući da će ih Mirnosna Marija uslišiti, baš kao što je u narodu opevana uz Ognjenu i Gromovnika.
Prema pisanju portala Politika, mnoge žene iz centralne Srbije i danas svedoče da su, upravo na ovaj dan, u tišini svoje sobe ili crkve, uslišile molitve koje su godinama nosile u sebi. One je ne doživljavaju samo kao svetiteljku, već kao ženu blisku njima samima – ranjivu, ali snažnu, vernu, ali odlučnu .
Iako je Blaga Marija manje formalno zastupljena u liturgijskom životu, njena uloga u narodnom pravoslavlju je izuzetno jaka. Jedna od interesantnijih tradicija, naročito u istočnoj i južnoj Srbiji, jeste da se uoči njenog dana na kućni prag stavi cveće koje je posvećeno svetiteljki — veruje se da će ono čuvati dom tokom cele godine. O ovim običajima govorio je i protojerej-stavrofor Mirko Nikolić za Radio Slobodna Evropa, ističući da je reč o “spoju vere, predanja i snage žene” .
Zanimljivo je i da se na dan Blage Marije ne samo ne radi, već se često okuplja porodica, ne bi li se čuvalo jedinstvo doma, jer se veruje da je svetiteljka zaštitnica porodične topline i međusobnog razumevanja. Takođe, žene koje su u nevolji, bez podrške ili u tami sopstvene tišine, često se mole upravo njoj. Mnoge stare vernice kažu da Blaga Marija „ne traži mnogo – samo iskreno srce“.
“Ona nije grom, nije vatra, ali njena tišina zna da protrese dušu”, zapisala je etnološkinja Vesna Marinković u svom radu o ženskim svetiteljkama Balkana, koji je objavljen u okviru Etnografskog instituta SANU .
Dok moderni svet možda zaboravlja značenje starih praznika, dan Blage Marije ostaje tiha, ali snažna opomena: da su postojale žene koje su imale vere da hodaju uz Isusa, koje su svedočile bolu i vaskrsnuću, i koje su ostavile trag u molitvama žena koje danas traže mir.
I zato, kad zagrmi, možda nije samo nevreme — možda su brat i sestra opet na nebu u razgovoru. I možda, baš tada, Blaga Marija čuje i tvoj glas.
