U današnjem članku govorimo o ozbiljnim posledicama koje produženi toplotni talas donosi za biljnu proizvodnju u našem regionu. Ovaj talas visokih temperatura, koji će trajati do kraja naredne sedmice, posebno pogađa povrće koje se uzgaja u vrtovima, plastenicima i na otvorenim površinama.
- Temperature koje prelaze 35°C ne utiču samo na brzinu rasta biljaka, već remete i njihovo sazrevanje, oprašivanje, pa čak i kvalitet plodova.Među biljkama koje su najosetljivije na ovu ekstremnu toplotu nalaze se paradajz, krastavci, tikvice, paprika, patlidžan i mahune. Svaka od njih reaguje drugačije na visoke temperature, ali zajednički problem jeste stres kojem su izložene i potreba za dodatnom pažnjom i negom.
Kod paradajza, iako potiče iz toplijih krajeva i voli sunce, prekomerna vrućina može značajno usporiti njegov razvoj. Često se dešava da plodovi pocrvene spolja, ali ne sazrevaju u potpunosti. Ovo je posledica smanjene proizvodnje etilena, hormona koji je ključan za dozrevanje plodova. Pored toga, visoke temperature remete transport šećera i hranljivih materija iz lišća u plodove, što može izazvati i pojavu vršne truleži, opekotina ili deformacija plodova. Još jedan značajan problem je otežano oprašivanje, jer visoke temperature čine polen sterilan, što smanjuje broj uspešnih oplodnji. Iako paradajz ima veću toleranciju na sušu nego druge biljke, duži period bez vode izaziva fiziološki stres, usporava fotosintezu i smanjuje otpornost biljke na druge nepovoljne uslove.
Krastavci i tikvice, poznati po brzom rastu i velikoj potrebi za vodom, takođe trpe velike štete usled visokih temperatura. Kod krastavaca se često javlja neprijatan, gorki ukus, koji nastaje kao posledica povećanog stvaranja jedinjenja poznatog kao kukurbitacin, izazvanog stresom. Plodovi krastavaca mogu biti nepravilno razvijeni, a oprašivanje dodatno otežavaju smanjeni brojevi pčela i drugih oprašivača, čija je aktivnost pod velikim pritiskom zbog vrućine. Tikvice, naročito one mlađe sa tankom korom, lako dobijaju opekotine kada su izložene direktnom suncu. Bez redovnog i obilnog zalivanja brzo vene i propadaju.
Paprika, iako voli sunčane uslove, ne podnosi sušu. Često se kaže da paprika voli da joj „glava bude u suncu, a noge u vodi“, što naglašava značaj redovnog zalivanja. Nedostatak vlage dovodi do toga da plodovi budu manje mesnati, mogu razviti gorak ukus i postaju podložniji pojavi vršne truleži. Zdravlje paprike u velikoj meri zavisi od količine i redovnosti vode koju prima.
- Patlidžan je biljka sa mekanom i osetljivom korom, pa visoke temperature mogu uzrokovati spaljivanje plodova. Cvjetovi patlidžana često ne razvijaju plodove zbog smanjene plodnosti izazvane stresom. Plodovi koji uspeju da nastanu često su deformisani i lošeg kvaliteta, što negativno utiče na prinos.
- Mahune imaju drugačiji odgovor na toplotni stres: biljke često odbacuju cvetove, što znači da ne dolazi do formiranja plodova. Ako se plod i razvije, često je suv, kratak ili nepravilnog oblika, što smanjuje njegovu upotrebljivost i vrednost.
Kako onda pomoći biljkama da prežive ove teške uslove? Najvažnija mera jeste redovno i obilno zalivanje, ali u pravo vreme – najbolje je zalivati ujutru ili uveče, kada su temperature niže i kada voda neće brzo isparavati. Zalivanje po jakom suncu treba izbegavati jer može izazvati dodatne opekotine na listovima.
Pored zalivanja, preporučuje se malčiranje zemlje oko biljaka. Malč, koji može biti slama, seno, piljevina ili čak karton, pomaže da se vlaga zadrži u tlu, hladi koren i sprečava rast korova. Ovo je veoma korisna tehnika jer smanjuje isparavanje vode i održava stabilnije uslove za rast biljaka.
Za dodatnu zaštitu, posebno u plastenicima gde se visoke temperature dodatno akumuliraju, mogu se koristiti agrotekstili ili mreže za senčenje. Ventilacija u zatvorenim prostorima je ključna jer omogućava protok vazduha i sprečava pregrevanje. Bez dobre ventilacije, biljke se izlažu još većem stresu.
Da bi biljke bile otpornije na stres, savetuje se upotreba biostimulatora – preparata koji sadrže alge, amino kiseline, huminske kiseline ili druge prirodne ekstrakte. Ovi preparati pomažu biljkama da lakše podnesu nepovoljne uslove, poboljšavaju fotosintezu i stimulišu rast i razvoj. Biostimulanse je moguće kupiti u specijalizovanim prodavnicama za baštovanstvo, ali se mogu i sami pripremiti kod kuće, na primer od biljaka kao što su kopriva ili gavez, poznatih po bogatstvu minerala i korisnih mikroelemenata.
Ukratko, iako visoke temperature i produženi toplotni talasi predstavljaju veliki izazov za povrtare i baštovane, pravilna nega, redovno zalivanje, zaštita od sunca i upotreba prirodnih stimulanasa mogu značajno umanjiti štetu i očuvati zdravlje biljaka. Prilagođavanje uslovima i pažljivo praćenje biljaka ključ su uspešnog uzgoja u vremenskim ekstremima koji postaju sve češći i intenzivniji. Stoga, uz pravilnu negu, i u najtežim uslovima moguće je postići dobar rod i kvalitetan prinos povrća.
