Vita Korleone, poznat kao izmišljeni lik čije biografske karakteristike deluju gotovo nadrealno, predstavlja spoj mnogih osobina koje je delio sa stvarnim gangsterom, Donom Frenkom Kostelom. Iako se detalji Vita Korleonea mogu činiti maštovitim, preživeo je pokušaj atentata, cenio je mozak više od mišića, uživao u dugom braku, imao blagi facijalis i bio je zaljubljenik u baštovanstvo a ove osobine reflektuju stvarni život i uticaj Frenka Kostela, poznatijeg kao premijer podzemlja.
Rani Život i Emigracija
Vita Korleone, ili kako su ga neki nazivali, životom je krenuo put kojim su mnogi kriminalci iz južnog dela Italije prošli pre nego što su došli u Ameriku. Rođen je 26. januara 1891. godine kao Frančesko Kastilja u Kalabriji. Od rane dobi, napustio je školu u petom razredu i započeo rad kao naplaćivač stanarine za lokalnog mafijaša, dok je njegov otac vodio propalu prodavnicu. Uprkos skromnim počecima, njegov duh i odlučnost od early dana bili su presudni za njegovu kasniju karijeru.
Nije dugo bilo pre nego što je odlučio da se izvuče iz siromaštva istočnog Harlema. Vita je, kao i mnogi drugi, otkrio da život u Americi nudi mogućnosti koje se ne mogu ostvariti u njegovoj domovini. Međutim, njegov put nije bio bez prepreka – proveo je godinu dana u zatvoru 1918. godine zbog posedovanja oružja. Uprkos tome, ovaj period ga je samo učvrstio u njegovoj nameri da nikada više ne dozvoli vlastima da ga lako uhvate.
Uspon u Američkom Organizovanom Kriminalu
Don Frenko Kostelo uspeo je da se probije kroz redove američkog organizovanog kriminala, a Vita Korleone, kao inspiracija za njegov lik, koristio je metodologiju koja je bila daleko sofisticiranija od onih koju su pratile ranije mafijaške porodice. Dok su najviše porodice, naročito sicilijanski imigranti, insistirali na čvrstim porodičnim vezama i lojalnosti, Kostelo je više koristio novac nego pretnje kako bi “kupio” ljude koji su mu bili važni. Ovaj pristup mu je omogućio da proširi svoj ogroman uticaj, ne samo u kriminalnom svetu, već i u političkim krugovima.
Kostelo je, na primer, stekao ogroman uticaj tokom prohibicije. Kroz krijumčarenje alkohola i klađenje, izgradio je carstvo koje je obuhvatalo i automatske igraće mašine u Njujorku, a zatim i u Nju Orleansu. Potpuna podrška guvernera Luizijane, Hjuija Longa, samo je potvrđivala koliko su političari bili spremni da sarađuju sa mafijom kao izvorom novca.
Mafijaški Uticaj i Političke Igračke
Kostelov uticaj nije bio ograničen samo na kriminal – on je uspeo da se probije i u najviše političke krugove. Podmićivanjem porota i izbegavanjem zatvorskih kazni, uspevao je da ostane slobodan i da nastavi sa svojim poslovima. Do sredine tridesetih, postao je multimilioner sa ozbiljnim političkim vezama. Godine 1932. on je čak učestvovao na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji u Čikagu, radeći na tome da Frenklin D. Ruzvelt osvoji predsedničku nominaciju.
Njegov dubok, promukao glas, koji je rezultat neuspešne operacije uklanjanja polipa sa grla, mnogima je zvučao kao autentičan filmski gangster – lik iz filmova u stilu Džejmsa Kegnija. Uprkos njegovim pokušajima da ostane na vrhu, Kostelov imidž je s vremenom postao prepreka njegovoj legitimnosti, jer je javnost počela da ga percipira kao simbol stare mafije, čije metode su davno prevaziđene.
Preživljavanje Pokušaja Atentata i Pad Uticaja
Kostelo je, kao i Vita Korleone, bio izložen opasnosti. Godine 1957. suočio se sa pokušajem atentata koji je organizovao njegov rival Vita Đenoveze. Iako ispaljeni metak nije uspeo da probije njegovu lobanju, incident je bio prekretnica. Kostelo je shvatio da je vreme za promenu, pa je postepeno prešao u ulogu savetnika unutar kriminalne porodice, a sam sebe je nazvao “gospodinom rasporedom” zbog svoje sofisticirane i diskretne prirode. Odlučio je da više neće eskalirati nasilje, već da će se fokusirati na korišćenje novca i pregovaračkih taktika za postizanje ciljeva.
Ipak, ni njegov politički uticaj nije mogao trajati zauvek. Zahvaljujući Kefaverovim saslušanjima – senatskoj istrazi o organizovanom kriminalu koja je bila prenošena na televiziji – Kostelo je bio primoran da se suoči s posljedicama svoje prošlosti. Njegovi nerazgovetni odgovori, zatvorska kazna zbog nepoštovanja Senata i loš imidž koji je ostao, označili su početak kraja njegovog vrhunsog perioda u mafiji.
Legat i Inspiracija
Kostelo je ostavio neizbrisiv trag kao poslednji predstavnik stare škole mafijaškog bosa. Njegove metode, koje su se temeljile na pametnom korišćenju novca, bliskim vezama s političkim titanicima i diskretnom vođenju poslova, ostale su inspiracija mnogim generacijama. Kao što je autor kriminalističkih knjiga Piter Mas jednom izjavio:
“Kostelo je bio jedina velika figura u mafiji koja je mogla da ima ogroman uspeh na legitiman način.”
Međutim, njegov pad i krajnja odluka da se povuče iz aktivnog života, kao i pokušaj atentata, ostavili su mnoge neodgovorene pitanja. Spekulacije o njegovom poslednjem poglavlju, uključujući mogućnost da je pogledao ranu projekciju filma “Kum” pre nego što je konačno preminuo, samo su dodatno pojačale mistiku oko njegovog imena. Nakon smrti, iako su mnoge njegove tajne ostale sa njim u grobu, on je postao simbol prošle ere mafije, čija je moć i uticaj bio bez premca.
Zaključak
Priča o Donu Frenku Kostelu i njegovom uticaju, kao i o inspiraciji koju je pružio fiktivnom liku Vita Korleoneu, predstavlja složen prikaz američkog organizovanog kriminala u 20. veku. Od njegovih skromnih početaka u Kalabriji, preko migracije u Istočni Harlem, do uspona u svetu mafije i političkih veza, Kostelo je ostavio neizbrisiv trag koji je oblikovao ne samo kriminalnu scenu, već i politički pejzaž Sjedinjenih Država. Njegova sposobnost da kombinuje novac, pregovaračke taktike i diskretnost čini ga legendom koja je nadahnula ne samo filmsku fikciju, već i stvarne kriminalističke studije.
Kao što je Džordž Volš, autor ključne knjige o Kostelu, istakao, on je bio poslednji predstavnik starog tipa mafijaškog bosa – čoveka čija je elegancija i sofisticiranost, u kombinaciji sa brutalnošću, ostavila neizbrisiv trag. I dok su mnogi nastojali da se prilagode novoj eri, Kostelo je ostao veran starim metodama, što je na kraju dovelo do njegovog pada. Njegov život, prepun intriga, atentata i političkih igara, ostavlja nas sa pitanjima o prirodi moći i granicama moralnosti u svetu organizovanog kriminala.
Na kraju, priča o Frenku Kostelu, njegovim metodama, usponima i padovima, ostaje večna lekcija o tome kako reputacija, novac i uticaj mogu oblikovati sudbinu pojedinca. Njegov lik i delo inspirišu i dalje, kako u stvarnosti, tako i u filmskoj fikciji, a njegova priča, baš kao i priča Vita Korleonea, podseća nas da su neke vrednosti i načini poslovanja deo prošlosti koja se nikada ne može u potpunosti zaboraviti.
