Ceca Ražnatović je jedno od najpoznatijih imena na domaćoj muzičkoj sceni, ali je njeno ime postalo i sinonim za kontroverzu i nepravdu, naročito u periodu 2003. godine kada je uhapšena u sklopu poznate akcije “Sablja”. Iako je pevačica priznala da je boravak u Centralnom zatvoru bio jedan od najtežih trenutaka u njenom životu, detalji o njenom životu iza rešetaka počeli su da izlaze tek nakon mnogo godina. Prema svedočenju čuvarki, njen boravak u zatvoru nije bio ništa drugačiji od bilo kog drugog zatvorenika, uprkos njenoj popularnosti i statusu.
Uhapšena u sklopu akcije “Sablja”
- Ceca je bila uhapšena 2003. godine kao deo obuhvatne akcije protiv organizovanog kriminala koja je uključivala mnoge poznate ličnosti. Pevačica je provela tri meseca u Centralnom zatvoru i to je vreme koje je za nju bilo izuzetno traumatično. Iako su se mnogi u javnosti pitali o njenim uslovima, Ceca je kasnije detaljno govorila o svom iskustvu, naglašavajući da je to bila prava golgota za nju.
Početni period u zatvoru
Prvi mesec u zatvoru bio je posebno težak. Ceca je bila smeštena u samicu, gde je bila potpuno izolovana od sveta, bez prava na posete, kontakt sa porodicom ili čak na sunčevu svetlost. Tokom tog perioda, ona je bila u društvu bubašvaba, što je dodatno pogoršavalo njen već ozbiljan emotivni i psihički stres. Pevačica je opisala taj period kao izuzetno bolan, jer je jedini kontakt koji je imala sa spoljnim svetom bio putem službenika zatvora, a to su bili zaista teški trenuci za nju.
Teške procedure i svakodnevni izazovi
- U jednom od razgovora sa čuvarkama zatvora, Ceca je otkrila i kako je izgledala svakodnevna procedura koju je morala da prođe, baš kao i svi ostali zatvorenici. Naime, kada su je uhvatili, bila je skinuta gola, što je standardni postupak za sve zatvorenice, kako bi se proverilo da nemaju ništa skriveno. Iako je to bilo nešto na šta nije bila spremna, Ceca je to morala da učini jer nije imala privilegije. Ovaj deo života u zatvoru bio je nešto što je teško podnela, ali je morala da ga prođe bez obzira na svoj status.
Zatvorski dani nisu bili ni najmanje lakši. Ceca je, kao i sve druge zatvorenice, morala da se povinuje pravilima i da se oblači u zatvorsku uniformu, što je takođe bilo nešto na šta se teško navikavala. Ona je u to vreme često bila vrlo emotivna, plakala je zbog porodice, što je bio jedan od najvećih razloga za njen stres. Zatvorenička svakodnevica bila je veoma monoton, a samoći i izolaciji pridodavao je i fizički bol, jer je Ceca navodila da su njene kosti smrzle u maloj ćeliji, što je doprinosilo njenoj fizičkoj iscrpljenosti.
Premeštanje i odnos sa čuvarkama
- Nakon mesec dana provedenih u samici, Ceca je premestena u sobu sa drugim ženama, iako je prvobitno molila da ostane sama. Izolacija joj je teško padala, ali je postupno morala da se prilagodi novoj situaciji. Čuvarke su pričale da su često imale male, ali ljudske kontakte sa njom, tražeći od nje da im peva, dok je ona zauzvrat tražila cigarete koje joj nisu bile dozvoljene.
Ono što je ipak ostalo upečatljivo u sećanjima čuvarki jeste njeno dispozicijsko ponašanje. Bez obzira na svoju popularnost, Ceca nije imala nikakve privilegije, niti je bila pošteđena od zakonskih procedura. Kada su je upitali o njenom ponašanju, čuvarka je istakla da je Ceca bila veoma disciplinovana i nije stvarala probleme, uprkos tome što je bila emotivno slomljena. Iako je često plakala zbog porodice i deca, ona je ipak prihvatila pravila i zakone, baš kao i svaka druga osoba koja se našla u toj situaciji.
Period sa nanogicom
- Po završetku četvoromesečnog pritvora, Ceca je morala da nosi nanogicu i to još osam meseci. Zanimljivo je da je pevačica tokom tog vremena bila smeštena u svojoj vili na Dedinju, gde je imala mnogo veće uslove nego u zatvoru, ali i dalje pod strožim nadzorom. Ceca je o ovom periodu govorila kao o nečemu što joj je omogućilo da se fizički oporavi, ali je emocionalni teret zatvora ostao duboko ukorenjen u njenom umu.
Posledice stresa i štrajk glađu
Zbog stresa koji je pretrpela tokom svog zatvora, Ceca je govorila o posle-zatvorskom sindromu. Ovaj sindrom uključuje fizičke i psihološke posledice koje mogu nastati zbog traumatičnog iskustva, pa je i ona zbog toga bila podvrgnuta manjem hirurškom zahvatu. Kroz štrajk glađu pokušala je da izrazi protest zbog nepravde koju je doživela, a istovremeno i zbog toga što je smatrala da su njenom porodicom nanete velike nepravde.
Zaključak
- Iako je Ceca Ražnatović postala simbol muzičkog sveta i poznata je po svojoj karijeri, njeno iskustvo sa zatvorom ostalo je u senci onih trenutaka koji su je emotivno i fizički iscrpeli. Svi ti detalji koji su sada izašli u javnost, govore o tome kako je ona bila samo obična osoba u strašnim okolnostima, bez obzira na svoju slavu. Zatvor je bio izazov za nju, ali je uspela da se oporavi, da preživi i nastavi dalje.
