Safet Bosanac, danas poznat po svom imenu i prezimenu, nekada je nosio ime Milovan. Njegova priča je neobična, jer se ona ne zasniva samo na etničkim ili verskim pripadnostima, već na njegovoj dubokoj unutrašnjoj potrebi da bude Jugosloven i kasnije da pronađe svoj put kroz različite identitetske promene. On je rođen u porodici gde su se pravoslavlje i katoličanstvo susretali, jer je njegov otac bio pravoslavac, a majka katolkinja. Uprkos tome, Safet ističe da nikada nije bio vezan za bilo koju veru i da je u njegovoj porodici bilo više naglaska na ljudskim vrednostima nego na religijskim razlikama.
Porodica i rani period života
- Safet je odrasao u okruženju u kojem je većinu svog vremena provodio sa muslimanskim prijateljima, što je oblikovalo njegov pogled na svet. On je išao u školu sa muslimanskom decom i smatrao da su svi ljudi, bez obzira na veru, ravnopravni. Ni u jednom trenutku nije osećao nelagodnost zbog toga, a čak je i pomagao svojim prijateljima kada je to bilo potrebno. Safet kaže da je bio duboko prisan sa muslimanima i da je smatrao da im pripada, što je bilo nesvakidašnje u vremenu kada su verske i etničke razlike često izazivale podela i sukobe.
Identitet i Jugoslovenstvo
Godine 1991., kada se raspadala Jugoslavija, Safet se izjasnio kao Jugosloven i neopredeljen, smatrajući da nacija ne bi trebalo da bude određena verom ili etničkim poreklom, već zajedničkim identitetom. Smatrao je da je Jugoslovenstvo više od svega, jer je bio ponosan na zajedništvo svih naroda unutar bivše države. Za njega, Jugoslavija nije bila samo politička stvar, već i kultura i identitet koji je bio snažan u njegovoj mladosti.
- Kada se Jugoslavija raspala, nije mogao da se pronađe u novim državama koje su nastale, niti je želeo da se opredeli kao Srbin, Hrvat ili Musliman. Safet ističe da je njegova želja bila da ostane Jugosloven, bez obzira na turbulentan period u kojem su verske i etničke razlike bile u fokusu.
Preokret i prelazak na Islam
Međutim, njegova priča nije bila statična. Iako je voleo Bosnu i bio ponosan na svoje poreklo, događaji iz 1992. godine u njemu su izazvali duboke promene. Tada se učlanio u političku stranku i nastupao za stranačkom govornicom. To je bio trenutak kada se u njemu nešto preokrenulo. U tom periodu, Milovan je postao Safet, jer je odlučio da se priključi Islamu i pređe u novu veru. Ovaj trenutak bio je za njega značajan jer je predstavljao njegovu unutrašnju transformaciju i potragu za duhovnim smirenjem.
- Kao deo ovog preokreta, Safet je odlučio da promeni i svoje ime i prezime. Bosanac je postao njegov novi identitet, simbolizujući njegovu pripadnost Bosni i Hercegovini, koja mu je bila draža od bilo koje verske ili etničke grupacije.
Osećanja prema svojim korenima
Safet ne zaboravlja svoje pravoslavne korene. On priznaje da su njegovi preci potekli iz Crne Gore, sa područja planine Golije, i kaže da poštuje sve što mu je otac pričao o njihovoj prošloj tradiciji. Iako je prešao na Islam, on ne smatra da je zaboravio svoje poreklo, jer za njega je važno da se poštuju svi ljudi i svi narodi koji čine Bosnu.
Zaključak
- Priča Safeta Bosanca je priča o ličnom putu, prepoznavanju sebe i traženju duhovnog mira. Bez obzira na sve spoljne okolnosti, njegov život je dokaz da identitet nije nužno vezan samo za veru, naciju ili etničku pripadnost. Safet Bosanac je prešao kroz velike životne promene, od toga da je bio Jugosloven do toga da je prihvatio Islam i postao Bosanac, ostajući veran sebi i svojoj ljubavi prema Bosni i Hercegovini.
