Dr Himzo Polovina bio je prava legenda, i to na dva polja: muzici i medicini. Iako je bio cenjeni neuropsihijatar, njegova strast prema muzici, naročito sevdalinkama, učinila ga je jednim od najvoljenijih izvođača Bosni i Hercegovini. Polovina nije bio samo doktor u belom mantilu, već i umetnik sa zlatnim glasom koji je emotivno dirnuo mnoge svojim pesmama.
Muzika kao lek i terapija
- Himzo Polovina je rođen 1927. godine u Mostaru, a muziku je usvojio još u detinjstvu od svog oca. Po završetku Drugog svetskog rata, preselio se u Sarajevo gde je studirao medicinu i istovremeno se bavio folklorom i muzikom. Iako je postao specijalista neuropsihijatrije, muzika je bila njegov način da dođe do ljudi, da ih leči duhovno. U kafanama, uz stihove sevdalinki, oblačio je svoj bele mantil i postajao prijatelj i zabavljač svojim pacijentima.
Početak pevačke karijere
Njegova pevačka karijera počela je gotovo slučajno. Godine 1953. Polovina je odlučio da se prijavi na audiciju Radio Sarajeva, gde je svojim emotivnim izvođenjem pesama osvojio žiri, uprkos nedostatku tehničkih pevačkih veština. Bez obzira na “šprehfeler” u izgovoru, polako je postao simbol sevdalinke, sa pesmama koje su ušle u srca naroda.
- Prva pesma koja je obeležila njegovu karijeru bila je “Emina”, čije stihove je proširio sa dodatnom strofu o smrti Eminine. Ta pesma postala je njegov zaštitni znak i “lična karta”. Tokom svoje dvodecenijske karijere, snimio je brojne singlove i albume, a sevdalinkama je dao novi pečat, upotpunjujući ih emotivnom dubinom i jedinstvenim glasom.
Kontroverza oko pesme „U lijepom starom gradu Višegradu“
Iako je bio poznat po svojim umetničkim postignućima, Dr Polovina je postao i poznat u jednoj kontroverznoj situaciji u vezi sa pesmom „U lijepom starom gradu Višegradu“. Pesma koju je prvobitno otpevao Rade Bajić, popularizovana je kasnije i snimljena u novoj verziji, ali sa značajnim izmenama. Himzo je izmenio stihove, izbacivši strofu koja se odnosila na Srbiju, i pesmu snimio sa novim tekstom, što je izazvalo veliku polemiku. Iako je pesma postala veliki hit, mnogi smatraju da su ovi “izmene” doneli štetu originalnoj pesmi i njenom autoru, Dragiši Nedoviću.
Polovina: Pevač i intelektualac
- Iako je bio šarmantni zabavljač na bini, Polovina je bio i intelektualac, koji je u svoj rad unio duboku psihološku i emotivnu komponentu. Njegovim pacijentima nije bio samo lekar, već i prijatelj, učitelj i zabavljač, te je kroz muziku pomagao da se opuste i prevaziđu životne teškoće.
Tragičan kraj
Dr Himzo Polovina je preminuo 5. avgusta 1986. godine u Plavu, gde je, tokom koncerta, izvodio svoju omiljenu pesmu “Emina”. Tada je, izmešavši duboku emotivnu povezanost sa pesmama koje je izvodio, skončao na bini, ostavivši iza sebe neizbrisiv trag u muzici i medicini.
Zaključak
- Himzo Polovina bio je više od običnog pevača ili lekara – bio je umetnik, intelektualac, i duhovni vodič koji je lečio ne samo telesne rane, već i duhovne. Njegova kombinacija muzike i medicine ostavila je dubok utisak na sve koji su imali priliku da ga upoznaju, kako kao lekara, tako i kao pevača.
BONUS TEKST
Dr Rajović takođe ističe da je učenje kroz igru najefikasniji način za razvoj intelektualnih sposobnosti, jer takav način učenja omogućava deci da se opuste, da razmišljaju bez stresa i razvijaju svoje sposobnosti na prirodan način. “Škola u kojoj se deca igraju je najbolja”, rekao je, dodajući da deca, iako misle da se igraju, zapravo uče kroz zabavu.
- Nadalje, Rajović je naglasio važnost razvijanja empatije među decom. On smatra da bi obrazovni sistem trebao staviti fokus na emocionalni razvoj, uz timski rad i saradnju, a ne samo na intelektualne aspekte.
Dok je savremena tehnologija nezaobilazna, Rajović ističe da bi roditelji trebali postaviti jasne granice u korišćenju uređaja i video igara. “Granice postavljaju roditelj i učitelj, a ne dete”, naglasio je, dodajući da tehnologija može biti korisna, ali samo ako se koristi sa svest o njenim potencijalnim opasnostima.
- Na kraju, Dr Rajović je upozorio na to koliko je važno čuvati dečije samopouzdanje. On je rekao da je stid jedna od najnegativnijih emocija koju deca mogu iskusiti, jer može dovesti do ozbiljnih problema u njihovom emocionalnom razvoju. “Deci se ne sme uništavati samopouzdanje. Stid je najveća negativna emocija za decu”, zaključio je!
